Knjiga Svetlo u čoveku u knjižarama

Dragi prijatelji,

Knjiga Svetlo u čoveku može se sada naći i u knjižarama u Srbiji.
Proverite posebno u sledećim:
- Metaphysica, izd. peduzeće, Solunska 10, Beograd
- Babun, Makedonska 4, Beograd
- Nublu, Žarka Zrenjanina 12, Novi Sad

Ili možete da istu naručite od autora.
Kontakt: adam.alteon@yahoo.com

SVETLO U ČOVEKU

S radošću vas obaveštavam da je knjiga Svetlo u Čoveku izašla iz štampe.
Izdavač je Liber, Beograd.
Knjiga je štampana u 93 primeraka i 197 strana.
Ovo je prva knjiga koja objašnjava teorijske osnove telemitske duhovne doktrine Eugnozije. Eugnozija je mistička i fundamentalno humanistička filosofija koja Boga i Istinu traži u čoveku, i koja se fokusira na direktno iskustvo gnoze, radost življenja i usklađenost u reči i delu, na svim nivoima.

Predgovor:

Čini što ti je volja neka bude sav zakon,

Doba u kojem živimo jeste doba sveopšte degradacije i izopačenja. Moć u svojim različitim oblicima i varijacijama opsela je i zloupotrebila čoveka. Poslovna lukavstva i zaslepljenost profitom i sebičnim interesima doveli su do globalne finansijske i ekonomske krize, politika ucenjivanja, embarga i „pametnih“ ratova, razni vidovi fundamentalizma, kriminal i terorizam, lobiranje, licemerje i farsa velikih religija, marketinške laži i trikovi ubeđivanja potrošača, mahinacije i pronevere u svetu sporta i zabave, uticaj medija i žute štampe, raširenost mita i korupcije, bujanje raznih vidova „mafija“: narko, naftaške, duvanske, građevinske, fudbalske, obrazovne, medicinske i drugih, – nijedna oblast nije ostala pošteđena.

Nama je opet neophodna revolucija. Ali, to je sasvim drugačija revolucija od onih koje poznajemo. Ona nije nalik na Francusku revoluciju 1789., Oktobarsku revoluciju 1917. ili Kulturnu revoluciju 1966. To je revolucija koja treba da pođe iznutra, i da ponikne iz srca svakog pojedinca, koja treba da stvori drugačiji pogled na svet, drugačiju – pobedničku filosofiju. To je revolucija koja će značiti ponovno slavljenje izvornih ludskih vrednosti, obnovu izvornog humanizma.

Mora se stvoriti drugačija stvarnost, sa novim okolnostima i zakonima, novim vrednostima koje će zameniti ovaj mulj i otpatke nakaradnih kvazi-vrednosti civilizacije globalizacije. Ova i ovakva civilizacija će nestati u dimu i isparenjima raspadanja. Ona će iščeznuti u apokalipsi koju je sama prizvala. Vizija kraja, apokalipsa, istinita je samo ako se odnosi na kraj ovakvog šizoidnog, narcisoidnog i licemernog pogleda na svet. On kao takav treba da završi svoju vladavinu.

Šta je naše nasleđe? Šta je naša tradicija? Mi nasleđujemo dela mnogih lučonoša prošlosti, koji su se borili za duhovno oslobođenje čoveka, za zbacivanje jarma iluzije pod kojim grca običan narod, za istinu, slobodu i svetlost.

Mi, revolucionari duha, ne želimo da budemo saučesnici tog civilizacijskog samoubistva. Jedna forma, jedan pogled na svet, osuđen je na neuspeh, i zato nam je neophodan novi pogled na svet, jedna radikalno nova filosofija, na potpuno drugačijim vrednostima i paradigmama. To treba da bude filosofija vraćanja izgubljenog poverenja u Čoveka, povratka njegove slave i veličanstvene pozicije koju zauzima u univerzumu. To je koncepcija koja predstavlja Čoveka onakvim kakav jeste, Čoveka koji traga: za smislom, za Bogom, za razumevanjem samog sebe. Ali, to nije filosofija humanizma (njegovog racionalnog ili sekularnog vida) koja ograničava Čovekove sposobnosti, svodeći ih na razum i njegovo kraljevstvo, već filosofija koja uzdiže integralnog Čoveka, koja slavi njegov razvoj i samoprevazilaženje, razum jednako kao i transcendenciju razuma, sintetišući njegove sposobnosti i svojstva u čistom sjaju prosvetljene svesti. To je umeće i učenje integralnog, holističkog i prosvetljenog pristupa Čoveku i ljudskosti – filosofija fundamentalnog humanizma.

Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom.

Novi Sad, jesen 2009.-proleće 2010. god.

Sadržaj knjige:

Predgovor................................................................ .. 7

Uvod......................................................................... .. 9

Prvi deo: Razotkrivanje Čoveka........................... 14

Fundamentalna jednačina................................. 11

Dvojstvo ili polarnost.......................................... 13

Čovek i/ili Bog.................................................... 20

Pentagram – simbol Čoveka............................... 27

Povratak Svetlu................................................... 30

Kratak uvod u život i delo Alistera Kroulija..... 33

Telema i Magika.................................................. 39

Koncept Istinske Volje......................................... 49

Eugnozija: Igra i čista Volja................................ 53

Put individuacije i odnos Ja-Sopstvo.................. 61

Knjiga Zakona – izvor Teleme............................ 67

Aiwass i kontakti sa višim inteligencijama........ 77

Priroda otkrića i problem otkrivača (rešenje

Knjige Zakona).................................................... 88

Prosvetljenje i dinamika duhovnog preobražaja... 96

Khabs je u Khu, a ne Khu u Khabsu................ 103

Drugi deo: Zvezda u Zmiji (Astrum in Serpente) 109

Treći deo: Knjiga Ključeva (Liber Clavum)....... 145

Prilozi..................................................................... 171

Prilog 1: Telemitski model Drveta Života......... 172

Prilog 2: Razvoj Khabsa i Khua na Drvetu

Života (revidirani model).................................. 173

Prilog 3: Liber Solutionis................................... 174

Prilog 4: Izabrani spisi....................................... 180

Prva poslanica Telemitima................................ 180

Druga poslanica Telemitima............................. 184

Zagonetka tišine................................................ 186

Reč i Tišina......................................................... 188

Korišćena literatura.............................................. 189

O autoru................................................................. 191

Težnja, Radost, Volja, Ljubav, Svetlost, Istina!

Alteon

Telema kao fundamentalni humanizam i Bog

Telema se može razumeti kao fundamentalni humanizam, onaj koji je za čoveka pre svega, a ne za Boga ili bogove kojima se klanjamo ili ih se bojimo.
Priča o Adamu i Evi je metafora o roditeljima i deci. Adam i Eva su poput nevine dece, željna igre, nestašna. Bogovi (ne Bog, jer u Starom Zavetu stoji: Elohim, što bi se prevelo kao: bogovi) su u stvari roditelji. Kada Bog (ovi) kori/e prvog muškarca i prvu ženu, što su prekršili pravilo u raju, to podseća na roditeljski ukor. Na kraju, kažnjavanje neposlušnih prvih ljudi takođe liči na kažnjavanje neposlušne dece.
Suviše je ljudskosti u toj priči da bismo istinski poverovali u nju.
Ličan, intiman odnos Boga (ova) i ljudi u raju ukazuje na ljudsko poreklo priče.
Gde je raj? Gde se nalazi? Da li je to neko određeno mesto na zemlji ili negde drugde, u vasioni?
Čovek je uvek, u svim civlizacijama, izmišljao priče o bogovima kako bi se na taj način obratio ljudima.
Postoji neprestana evolucija shvatanja Boga - Bogova, od praistorije do danas. Na hiljade različitih verzija Boga konkuriše u svetu. Svaka od tih zasebnih verzija (ili gotovo svaka) tvrdi za sebe da je jedina istinita. Koja od tih različitih verzija je istinita? Svaki čovek može da bira onu koja mu je najbliža.
To je samo evolucija čovekovog shvatanja sebe. Bog je uvek odraz onog Najvišeg u Čoveku.
Religije, uopšte, koriste čovekovu težnju za Najvišim kako bi ljudima predstavili svoju verziju shvatanja Boga i time ih uvukli u svoju mrežu. Religije se na taj način pojavljuju kao organizovani način komunikacije sa Bogom. Sveštenstvo ili kler Crkve se nameće ljudima kao neophodna spona sa Bogom, kao način komuniciranja s Bogom. Sveštenstva različitih crkava i organizacija se međusobno bore za čoveka. Religije su međusobno isključive. Svaka od njih žestoko brani svoju verziju Boga.
Gde je tu zaista Bog?

Telema tvrdi da takvo posredništvo između čoveka i Boga nije potrebno. Čovek može potpuno samostalno i direktno da ostvari komunikaciju s Bogom.
Jer, Bog je u Čoveku. Uvek prisutan. Treba ga samo pronaći.

SREĆNA NOVA GODINA

Svim Telemitima želim srećnu novu godinu!

Ali vi, o moji ljudi, ustanite i probudite se
Za čistu volju, neoslabljenu svrhom, oslobođenu strasti za rezultatom, svaki je put savršen.
Ali prevaziđi! prevaziđi!

Telemitska Nova Godina i o Prolećnom Ekvinoksu

Telemitska Nova godina pada na prolećnu ravnodnevnicu - ekvinocijum ili ekvinoks, što je otprilike oko 20. marta. Telemiti su samo prihvatili pagansko obeležavanje početka proleća kao početka godine, što je tradicija koja je stara hljadama godina i slavila se vekovima pre pojave Hrista i kasnije hrišćanstva.
Slavljenje početka proleća kao početka godine je prirodno. To je tačka kada su dan i noć po prvi put izjednačeni po svojoj dužini, dakle dolaze u ravnotežu. To je tačka preokreta, jer od tada nadalje, tj. do tačke letnje dugodnevnice (solsticijuma), oko 20. juna, dan preteženad noći, odnosno sve je duži. Ekvinoks ima i svoj simbolizam. To je tačka u kojoj je došlo do uspostavljanja ravnoteže između principa Svetla i Tame, Janga i Jina, Sunca i Meseca. Od te tačke nadalje, Svetlo odnosi prevagu nad Tamom i ono sve više jača i širi se, a suprotan princip - Tama, postaje sve manji i slabiji.
U toku godine ima 4 takve tačke prekretnice. To su:

• Prolećni Ekvinoks (oko 20, marta) - dan i noć izjednačeni.
  
• Letnji Solsticijum (oko 20. juna) - dan najduži, noć najkraća.
• Jesenji Ekvinoks (oko 20. septembra) - dan i noć izjednačeni.
• Zimski Solsticij (oko 20. decembra) - dan najkraći, noć najduža.

Tako se odigrava godišnji ciklus smene dana i noći - Sunca i Meseca. Ova cikličnost je odraz univerzalne cikličnosti u prirodi.