Predgovor knjizi Velika Zver 666, prorok novog eona

Alteon: VELIKA ZVER 666, PROROK NOVOG EONA

PREDGOVOR

Knjiga koja je pred vama prva je integralna biografija Alistera Kroulija objavljena na srpskom jeziku.

O imenu i delu čoveka poznatog pod imenom Alister Krouli (pravo ime i prezime Edvard Aleksander Krouli), koji je sebe nazivao Velikom Zveri 666, javnost ili ne zna ništa ili ono što je poznato spada u red mitova, opsena i laži.

U slučaju životopisa Alistera Kroulija, objektivnost je uistinu težak zadatak. Čak i danas, kada je proteklo više od šezdeset godina od Kroulijeve smrti, nepristrasno osvetljavanje njegovog života i dela predstavlja istinski poduhvat.

Alister Krouli je, pored svih svojih raznih zanimanja, najpoznatiji po tome što je objavio nastupanje novog eona Horusa (odgovara eri Vodolije), koji će u duhovnoj evoluciji čovečanstva zameniti zastareli eon Ozirisa (era Riba), utemeljivši novu filosofju i etiku teleme. Nakon godina duhovnog traganja i učenja zapadnih i istočnih mističnih i okultnih tradicija u okviru reda Zlatna Zora, Krouli je 1904. godine, u Kairu, u toku tri sukcesivna dana – 8, 9. i 10. aprila, zajedno sa svojom novopečenom suprugom Rouz, imao čudesno duhovno iskustvo koje je ostavilo neizbrisiv pečat u njegovoj duhovnoj i životnoj avanturi i zauvek opredelilo njegov budući životni tok.

U toku ta tri aprilska dana, tačno u rasponu od 12 do 1 sat posle podne, Krouli je sedeo za stolom, žureći da zapiše misteriozne rečenice koje je posredstvom njegove žene diktirala neka neznana kosmička inteligencija. Ta inteligencija objavila im se pod imenom Aivaz, i bila je poslanik egipatskog boga Horusa, manifestujući duhovne energije novog eona.

Knjiga primljena po diktatu Aivaza jeste mali spis od 220 numerisanih  paragrafa u stihovima, podeljenih u tri poglavlja, nazvana Knjiga Zakona ili AL. Tajanstveni spis sadržavao je poruku egipatskog boga Horusa za čovečanstvo, postavivši osnove novog pogleda na svet i nove duhovne filosofije – teleme (grčki: ΘΕΛΗΜΑ, što označava božansku ili istinsku Volju). Vrhovni etički princip teleme sadržan je u centralnom stihu: čini što ti je volja neka bude sav zakon, čija nadopuna je stih Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom. Ta poruka bi se ukratko mogla objasniti kao nalog svakom čoveku da otkrije šta je njegova istinska misija, koja se naziva istinskom (božanskom) Voljom i da je svrha čovekova u ostvarenju te istinske Volje.

Knjiga Zakona je najavljivala novo veliko doba – eon Horusa, koji će vladati narednih 2000 godina i zameniti zastareli patrijarhalni sistem eona Ozirisa. Eon Horusa donosi duhovno oslobođenje čoveka, naročito ujednačavanje muškaraca i žena kao ravnopravnih i slobodnih bića.

Mada prvobitno zgrožen zastrašujućim objavama kojima je spis obilovao, naročito kobnim i nasilnim karakterom trećeg dela, Krouli je vremenom bio prinuđen da se suoči sa njegovim istinama i prihvati AL kao proročko delo.

Posle početnih teturanja i nesnalaženja, praćenih preispitivanjem njegove uloge i misije u životu, sve više je uviđao revolucionarnost filosofije Knjige Zakona koju je ona sadržavala. Vrlo brzo posle primanja AL-a, Krouli je doživeo lanac međusobno povezanih događaja koji su ga upućivali na ono što je spoznao kao svoje Veliko Delo.

Za Kroulija je malo reći da je bio neshvaćen. Jedan od njegovih najboljih biografa, Lorens Satin, o toj njegovoj neshvaćenosti piše: „Biografi obožavaju da primete da su njihovi subjekti u velikoj meri neshvaćeni... U slučaju Alistera Kroulija (1875-1947) svako je primoran da zaključi da je on bio u tolikoj meri neshvaćen koliko bi svaki biograf to poželeo. Uistinu, „neshvaćenost“ teško da može preneti stepen omraženosti i straha koje ime Kroulija –  nazvanim i imenima „Velika Zver“ i „najgori čovek na svetu“, nastavlja da pobuđuje, sve do današnjeg dana.“[1]

Ogroman ponor koji zjapi između onoga što je Krouli činio, mislio i govorio i onoga što se o njemu piše i govori u javnosti, stoji pred nama kao deo neke fantazmagorične tradicije. To je u najmanju ruku za žaljenje. Sve što se god pomene u vezi sa Alisterom Kroulijem predstavlja predmet najžešće osude, poruge i zgražanja, bez imalo (ljudske) potrebe da se zastane i ispitaju činjenice i okolnosti, bez trunke kritičkog sagledavanja.

Ta ustaljena predstava o jednom čoveku, suštinski pogrešna, treba da bude ispravljena i usklađena sa realnošću. Okoštala ubeđenja valja srušiti čvrstim argumentima i pozivanjem na mnoštvo međusobno podržavajućih dokaza. To je poduhvat koji se, naprosto, mora izvršiti. Toliko bar možemo da učinimo kako bismo koliko-toliko ispravili nepravdu i skinuli ljagu koja je bačena na njegovo ime i delo.

Danas, sa ove istorijske distance, to je nešto što je stvar minimuma uljudnosti i mere, imajući u vidu gomilu pisanih materijala, knjiga, eseja, članaka u brojnim časopisima, posebnih spisa klasifikovanih u određene klase ili kategorije, dokumenata, prepiske, dnevničkih zapisa, izveštaja, intervjua, sudskih beležaka, biografskih zapisa, novinskih članaka, recenzija i prikaza, koja je ostala iza Kroulija, ogromno obilje pisane i dokumentovane građe koju su ostavili drugi o Krouliju, kao i snagu uticaja i svežinu učenja koje je ostavio iza sebe.

Ne samo zbog ispravljanja učinjene nepravde, već i u ime istine i za dobrobit čovečanstva, jer samo u ime istine i pravde svako čovekovo delo je vredno činjenja. Svakom čoveku koji je ikada živeo i radio na ovoj planeti pripada neko mesto. Na nama, generacijama ljudi koji ostaju da žive posle onih koji su nas napustili, ostaje da ispitamo i sagledamo život i delo svakog od njih. To je dug prema svim našim precima.

Pitanja se roje. Zašto Kroulija nisu uzimali za ozbiljno? Zašto je i danas pisanje i diskusija o Krouliju tabu tema? Odgovor na postavljeno pitanje je komplikovan koliko i sam autor. On sam je svesno i namerno radio protiv sebe, tačnije, protiv predstave koju su drugi imali o njemu. Radio je na vlastitoj anti-kampanji. Sistematski je rušio svoj vlastiti ugled u svetu, u javnosti. On se zapravo sprdao sa „ugledom“, rugajući se dvostrukim standardima, karikirajući licemerje, podsmevajući se taštini. To je za njega bila bezvredna i besmislena maskarada, iluzija. Osećao je da je iznad svega toga.

Težio je uvek najvišem, išao je uvek do kraja, rušeći granice, tabue i dogme. Imao je mnogostruke sposobnosti. Teško ga je povezati samo sa jednom aktivnošću ili oblasti. Vladao je raznolikim oblastima. Zanimala ga je diplomatija, voleo je da igra šah, osećao je divljenje prema planinama, i nosio ga je zanos pesničkog nadahnuća. Bio je vizionar i težio je da razume svet. Sa besprimernom strašću i energijom bacio se u proučavanje okultizma i misticizma raznih kultura i geografskih područja. Putovao je mnogo, tragao za svetim gralom i neumorno pisao.

Voleo je da se šali i poigrava, kako sa stvarima i događajima, tako i sa ljudima. Njegove knjige su pisane bujnim, nakićenim stilom, krcate informacijama i guste, te zahtevaju oštroumnost i  istraživanje. On sam je uvek bio istraživač, eksperimentator, tragalac, i od ljudi oko sebe tražio je isti takav pristup stvarnosti.

Njegova ličnost i interesovanja ne mogu se smestiti ni u kakav definisani kalup. Podjednako predano pisao je najveće vulgarnosti i opscenosti i ogledao se kao pisac uzvišenih pesama i poema poput Aha!, Himne Panu, La Gitana, Gnostičke Mise i dr. Pisao je kao odani budista i slavio pravoslavnu liturgiju svetoga Vasilija. Jednako nadahnuto ponavljao je stihove iz Kurana i komentarisao retke Tao Te Činga. Bio je hiperproduktivan čovek, u svakom pogledu.

Kroulijevim delima se mora pristupiti vrlo pažljivo i predano. Ne treba žuriti sa zaključcima. Neophodno je da se naoružamo beskrajnim strpljenjem i da svaku reč dobro preispitamo. Pitajmo se: ako je rekao nešto, zašto i u kom kontekstu je to rekao?

Krouli se gnušao sledbenika. On je uvek želeo da ima čitaoce koji umeju da misle svojom glavom i koji se ne boje istraživanja, tragaoce koji će ići spiritualnim putem široko otvorenih očiju. Njega nije zanimao novac. Nije umeo da piše bestselere. Kada pogledate njegove spise i knjige, to su sve vrlo mali tiraži, izdanja u luksuznom povezu, koja se nisu mnogo prodavala. On nije bio nimalo komercijalan, nije imao osećaj za biznis. Vrlo mnogo knjiga je poklanjao.

Krouli nije ni toliko zahtevan kao što se čini kada se prvi put počne proučavanje njegovih dela. Neophodno je da znate redosled, koje knjige treba pročitati u koje vreme – u tome je ključ! I sam Krouli je bio svestan da je nužno napraviti red u njegovim delima, sistematizovati ih na neki način, i u skladu s tom svojom spoznajom pravio je klasifikacije. Ja sam u dodatku ove knjige napravio jedan koliko toliko obuhvatan, sređen pregled njegovih dela.

Često se i dešava da neko neupućen naleti na Knjigu Zakona, ne znajući ništa ni o Krouliju ni o samoj knjizi, kako je, kada, na koji način nastala, i šta je suština poruke koju ta knjiga prenosi. Potpuno pogrešno! Najveća greška je početi sa Knjigom Zakona. Nju treba čitati tek posle iščitavanja najmanje nekoliko desetina raznih spisa i knjiga, koje će pripremiti čitaoca za ozbiljan i intenzivan studijum Knjige Zakona.

Kod nas je Krouli došao na tržište knjiga upravo preko Knjige Zakona, a prevodi tih prvih izdanja bili su, manje-više, uz par izuzetaka, užasni. Knjiga Zakona u izdanju Književnog društva prosvetnih radnika Srbije, a u prevodu Vladislava A. Gigova, objavljena 1986. godine, predstavlja skandalozno loš prevodilački i izdavački poduhvat i prava sramota izdavaštva. Prevodilac je knjigu prevodio po svom ubeđenju, ne uzimajući u obzir kontekst i značenje u okviru telemitskog sistema. Reči ispreturane, izokrenuta značenja, nedostajuće reči, slova ili brojevi, ublaženi, subjektivni i potpuno pogrešni prevodi. Neverovatno je da je ta knjižica doživela nekoliko izdanja. Tako je umesto „Soko-glavi Gospod Tišine i Snage“ (III, 70), Gigov preveo „Jastreboglavi Gospodar Tišine i Snage“ (!!!); umesto „Zdrobi bezbožnike“ (III, 11) preveo je „Odbaci paganstvo“ (!!!); umesto „Čini što ti je volja“ (I, 40) preveo je „Čini što hoćeš“ (!!!), itd. Knjiga prosto vrvi od grešaka i apsolutno nije upotrebljiva. Ali, to su veoma opasne greške, jer je Knjiga Zakona zapisana, sa izričitom namerom da njena poruka i njen duh bude prenet i shvaćen pravilno svim ljudima. Otuda je pravilan prevod od suštinske važnosti za razumevanje filosofije teleme, koja ishodi iz Knjige Zakona i drugih „svetih telemitskih spisa“.

Autor tog srpskohrvatskog izdanja se nimalo nije potrudio da istraži Kroulijevo učenje ili bar pročita komentare na AL. Uz to, nigde u toj knjižici ne stoji da je prevod urađen sa engleskog, već je pored originala stavljeno prevedeno izdanje na nemački jezik, što se navodi i u komentarima dodatim na kraju. Stoga čitaocu nije jasno da li ima pred sobom prevod sa engleskog ili sa nemačkog – što bi bio prevod prevoda.

Prilično dobar prevod Knjige Zakona izašao je 1987. godine u izdanju SOL oaze O.T.O., Ljubljana. Ako zanemarimo izvesnu jezičku i stilsku nedoslednost, s obzirom da je prevod urađen na srpskohrvatskom jeziku, knjizi se nema šta krupnije zameriti.

Čak i relativno dobar prevod Knjige Zakona u izdanju Esotheria-e, Beograd, izu 1990. godine, koja je dosta dugo cirkulisala na tržištu, imao je krupnih grešaka i izostavljene delove teksta. Mnogo je kvalitetniji prevod objavljen 2005. godine, takođe od strane Esotheria-e. Za adekvatno razumevanje filosofije teleme preporučujem proučavanje komentara na Knjigu Zakona, objavljenih u izdanju Esotheria-e, 1997. godine, pod naslovom Zakon je za sve – komentari AL-a, koje je napisao Krouli, na osnovu svog dugogodišnjeg (a to je dvadesetak godina) rada na tumačenju njenih značenja i simbolizma.

Kod nas, u Srbiji, nikada nije bilo doslednog pokušaja da se groteskna slika o Krouliju preispita i izmeni u skladu sa činjenicama. Nije objavljena nijedna ozbiljnija autorska studija biografskog karaktera, izuzev par članaka u časopisima i na pojedinim veb sajtovima.

Novinski članci i medijski prikazi koji su o Krouliju objavljivani kod nas, sporadično i s vremena na vreme, ne vrede pomena jer obiluju izmišljotinama i isfabrikovanim lažima, dovodeći ga u vezu sa satanistima, Đavolom, crnom magijom, sektama, perverzijama i ko zna čime još. Nije mi namera da se bavim nečim što predstavlja neproverene i neutemeljene tekstove, koji unapred osuđuju i razapinju čoveka bez prethodnog ispitivanja.

Prva ozbiljnija Kroulijeva biografija štampana je tek 2010. godine. Reč je o delu Izraela Rigardija Oko u trouglu, objavljenom u izdanju IP Babun, Beograd, u prevodu autora ove knjige. Iako predstavlja odličnu psihološku studiju Krolijeve ličnosti i osvetljava najvažniji period njegove okultne karijere, koji se proteže od njegove inicijaciie u Zlatnu Zoru, preko objave Knjige Zakona, pa do severnoafričkih vizija u sklopu enohijanskih radova, ova biografija ima svojih nedostataka. Naime, Oko u trouglu je samo delimična Kroulijeva biografija. Ona se detaljnije bavi samo jednim ograničenim delom Kroulijevog života i dela. Najveći naglasak dat je na Kroulijevom učešću i delovanju u Zlatnoj Zori, što je razumljivo s obzirom na Rigardijevu fokusiranost na istraživanje okultnog sistema Zlatne Zore.

U Oku u trouglu nije obrađeno ključno razdoblje Kroulijevog detinjstva i ranog mladalaštva, ali nije obuhvaćen (osim u segmentima) ni čitav veliki period od Čefalua do smrti. Svi znamo da je to najosetljivije područje života i da sve što se događa tada ima nemerljiv uticaj na potonje događaje u životu. Ipak, Rigardijeva biografija svakako predstavlja izuzetnu studiju Kroulijeve ličnosti i dela.

Vredi pomenuti da je Rigardi čitavog života bio pod ogromnim uticajem Kroulija. Do kraja života nije mogao da se oslobodi Kroulijevog uticaja. U prilog tome govori činjenica da je Rigardi, posle dužeg vremena samoizolacije, kada je bio potpuno van tokova teleme i magike, povukavši se i radeći neke druge prakse, naglo i nenadano izašao iz tišine i počeo da objavljuje knjige o Krouliju, stavši u njegovu odbranu. Skoro svako njegovo delo prožeto je tim Kroulijevim pečatom i odiše Kroulijevim duhom. Pred kraj života, Rigardi je izjavio da za sve što je postigao u životu duguje Krouliju.

Osim ove prevedene biografije, upućujem čitaoce na moju knjigu Svetlo u čoveku, objavljenu 2010. godine, u izdanju Liber, Beograd[2], u kojoj sam dao određeni, premda dosta ograničen, osvrt na Kroulijev život i delo i pokušao da objasnim filosofiju teleme u sklopu mog gnostičkog sistema eugnozije, kao i članak u časopisu Mistika br. 12 – Alister Krouli: okultni revolucionar 666[3], u kojem sam dao siže Kroulijevog životnog i duhovnog toka.

Otuda se na našem tržištu prilično dugo oseća potreba za objavljivanjem jedne celovite i, koliko je to moguće, realne biografije Alistera Kroulija na srpskom jeziku..

Mi u stvari ne znamo mnogo o njegovom životu i stvaralaštvu. Za svoje savremenike on je bio i ostao sfinga, Ali, i to malo što znamo više je iluzija i zavaravanje nego činjenice. Ako sam u tom svom nastojanju bar donekle doprineo objašnjenju enigme Krouli, biću presrećan.

Moj stav je ovaj:

„Dame i gospodo, drago mi je što ste se okupili i što ste pokazali interesovanje za moju knjigu. Dozvolite mi da vam izložim svoj izveštaj, i ujedno ću vas najljubaznije zamoliti da me pažljivo saslušate, odnosno pročitate. Spreman sam da odgovorim na bilo koja pitanja ili nedoumice koje budete imali nakon što završim svoje izlaganje. Zahvaljujem vam na pažnji i strpljenju da me saslušate, odnosno pročitate do kraja.“

Sada, u vreme velikih previranja, kada civilizacija posrće, gubeći orijentaciju, ono što nam je najpotrebnije upravo je neka izvorna, autentična duhovnost. Nezavisno od toga da li nam se Kroulijev život i delo dopadaju ili ne, bez obzira na njegove brojne neuspehe, vrludanja, lutanja, propuste, oko jednog ćemo se siguno složiti: njegov duhovni let bio je autentičan.

Rad koji se ovde otvara pred očima čitaoca nosi podnaslov: Život, opus i zaveštanje Alistera Kroulija. Ova knjiga pre svega predstavlja moje tumačenje Kroulijeve ličnosti, života i dela. Kroulijevo delo i misija neizdvojiv su deo njegovog života. Otuda, ovaj rad je samo delimično nastao na osnovu istraživanja dokumenata, korespondencije, dnevnika i rukopisa čoveka koji je predmet proučavanja. On je sinteza i nadogradnja mnogih postojećih izvora.

Svuda gde sam mogao, tj. tamo gde je bilo prikladno, imajući u vidu prosečno obaveštenog čitaoca, pazeći da ne narušim sklad i strukturu teksta i gledajući da pomognem u razumevanju zahtevne materije, davao sam objašnjenja i napomene. Ipak, ostalo je dosta toga neobjašnjenog ili nedovoljno objašnjenog. Eto materijala za novu knjigu!

Nemoguće je napisati potpunu i konačnu biografiju. Svaki čovek je kompleksno biće, i istražiti sve njegove karakteristike, crte, stremljenja i tendencije je beskrajan posao. U slučaju Alistera Kroulija, kompleksnost je bilo njegovo drugo ime. Njegovo stvaralaštvo razliveno je i raštrkano na stotine manjih i većih knjiga, spisa i rukopisa, od kojih je tek manjina ugledala svetlo dana za života.

Stoga sam se trudio da u knjizi sagledam celinu, sažimajući njegov značaj i uticaj sa tri različita i međusobno nadopunjujuća aspekta, odnosno kroz analizu Kroulijeve ličnosti, njegovog dela i duhovnog zaveštanja. Ovakav pristup se u stvari pokazao nužnim, jer je u Kroulijevom slučaju njegova životna odiseja nerazmrsivo klupko ličnih doživljaja, emocija, razmišljanja, uvida i transformacija, s jedne strane, i njegovih literarnih, teorijskih i praktičnih, filosofskih i duhovnih dostignuća i postignuća.

Za razumevanje enigme Alistera Kroulija nije dovoljno samo teorijski proučavati njegovu biografiju. Čovek mora biti i praktičar, mora biti upoznat sa magičkim i mističnim praksama kojima se Krouli bavio, posvetio čitav svoj život. No, i tada, ostaju brojne praznine i mrlje, koje nismo u stanju da ispunimo i očistimo, kako bismo upotpunili celovitu sliku njegove ličnosti. Nad njima stojimo zbunjeni, nemi, nemoćni da proniknemo u suštinu, da shvatimo čar i onu nepojmljivu poeziju, koja život jednog velikog čoveka čini nedokučivim.

U poslednjih desetak godina objavljene su tri izvanredne biografije, koje značajno odskaču po svom obuhvatu, objektivnosti i istraživačkom pristupu. To su sledeće knjige:

Aleister Crowley, The Confessions of Aleister Crowley: An Autohagiography, ed. John Symonds, New York: Hill and Wang, 1969.

Perdurabo, The Life of Aleister Crowley, New Falcon Publications, Arizona, USA, 2002.

Lawrence Sutin, Do What Thou Wilt, A Life of Aleister Crowley, St. Martin’s Griffin, New York, 2000.

Te knjige su mi uglavnom poslužile kao osnovna građa za moju biografsku monografiju. Pored tih biografskih knjiga, koristio sam i druge biografije do kojih sam mogao doći, Kroulijevu autobiografiju (odnosno, kako ju je on sam nazvao: autohagiografiju) – Ispovesti, sva dostupna Kroulijeva dela, u kojima ima mnogo činjenica i aluzija na njegov život, kao i dela drugioh autora u kojima se nasumično ili sporadično upućuje na njegov život i delo.

U pisanju ovog dela umnogome mi je koristilo moje dugogodišnje ozbiljno proučavanje telemitske magike i direktno iskustvo u izvođenju telemitskih i magičkih praksi, kao i proučavanje i praktikovanje raznih drugih duhovnih sistema i učenja. To moje lično iskustvo omogućilo mi je da telemitsku magiku doživim „iznutra“, i to je nešto što je nezamenljivo.

Najnovija biografija Alistera Kroulija, autora Tobiasa Čertona, objavljena 2011. godine pod naslovom Aleister Crowley: The Biograhy – Spiritual Revolutionary, Romantic Explorer, Occult Master and Spy, predstavlja najbolju dosad napisanu Kroulijevu biografiju. Osvrćući se na ranije biografske poduhvate, Tobias Čerton  kaže:

„Kasnih 1970-ih, u Oksfordu, saznao sam za Kroulija – i njegovu reputaciju. Staratelji su na moj interes gledali kao na nešto nenormalno. Standardna biografija Džona Simondsa Velika Zver (1951.) bila je u saglasju sa  prezirom akademske javnosti. Svojim inteligentnim, neprijateljskim, sarkastičnim tretmanom, Simonds je pružio obrazac za većinu kasnijih studija o Krouliju. Njegova biografija je blokirala pravilno razumevanje.

Pre dvadeset godina počeo sam da istražujem Kroulijeve neobjavljene papire, čuvane u Vorburg institutu, na Londonskom univerzitetu. Tamo sam pronašao drugog Kroulija, čuvanog u potaji kao neka vrsta tempirane bombe; nikada, nijedan jedini put, dok sam osluškivao njene otkucaje, nisam doživeo loša osećanja, užas, niti bilo kakav osećaj zla, jeze, niti pak uobičajeno zgražavanje. Nije bilo nikakve aure bolesnog ili psihopatskog mentalnog sklopa. Nije bilo ni senke od zla.“[4]

Danas je Krouli deo tradicije. Delo Alistera Kroulija je ozbiljan predmet proučavanja u okviru discipline zapadnog ezotericizma. Njime se bave ozbiljni ljudi, naučnici i stručnjaci za svoju oblast. Zapadni ezotericizam se predaje na tako ozbiljnim akademskim ustanovama kao što su Sorbona, univerzitet u Eksiteru, Vel. Britanija i Amsterdamski univerzitet.

Na kraju ovog predgovora, želeo bih ovde da se zahvalim onima koji su mi na ovaj ili onaj način pomogli i podržali me na mom duhovnom putu. Posebno bih želeo da izrazim zahvalnost svom izdavaču, Ukronija, Centar za izučavanje tradicije, Beograd, pre svega Srđanu Furtuli koji mi je izašao u susret i prepoznao ono što sam mu ponudio kao povoljan poslovno-izdavački trenutak.

---

[1] Sutin, L.: Do What Thou Wilt, A Life of Aleister Crowley, St. Martin’s Griffin, New York, 2002, str. 1.

[2] Alteon: Svetlo u čoveku, Liber, Beograd, 2010.

[3] Alteon: Alister Krouli: okultni revolucionar 666, Mistika br. 12, Beograd, 2011.

[4] Churton, T.: Aleister Crowley: The Biograhy – Spiritual Revolutionary, Romantic Explorer, Occult Master and Spy, Watkins Publishing,London, 2011.