Odlomak iz knjige u najavi: Alteon, Velika Zver 666 Abramelinova magija

Odlomak iz knjige u najavi: Alteon, Velika Zver 666

Abramelinova magija

Oči brata Perduraba sada su bile uprte ka hramu unutrašnjeg, Drugog Reda. Ispunio je sve što se od njega očekivalo u Prvom Redu, prošao sve inicijacije, dao sve zavete, i sada je bio spreman da upozna misterije Drugog Reda. Osvojivši stepen Philosophus-a, aspirant je stigao na prag tog unutrašnjeg, za javnost skrivenog reda, znanog kao Ordo Rosea Rubea et Aurea Crucis (Red Crvene Ruže i Zlatnog Krsta).

Centralna praksa koja se zahtevala od aspiranta, kako bi mogao da u potpunosti asimiluje ezoterično znanje korespondentno stepenu Adeptusa Minora, bila je magijska operacija Abramelina Maga. To je kompleksna praksa, koja se sastoji od različitih priziva, molitvi i meditacija. Ova magijska operacija bila je sadržana u magijskom priručniku Knjiga Svete Magije Abramelina Maga, čije je autorstvo pripisano izvesnom Abrahamu Jevrejinu. Bio je to tajanstveni, srednjovekovni manuskript, koji je u policama pariske biblioteke Arsenal (Bibliotheque de l'Arsenal) pronašao Meters. Kao strastveni i pažljivi istraživač ezoteričnih antikviteta, prepoznao je u toj čudnovatoj knjizi dragulj neprocenjive vrednosti, i sa oduševljenjem se latio prevođenja. Spis je izvorno bio napisan na hebrejskom, a u biblioteci je bio sačuvan njegov francuski prevod.

Krouli je i sam, još pre ulaska u Zlatnu Zoru, otkrio izuzetnost te knjige. Kako piše u svojim Ispovestima, on je već od ranije bio spreman da se posveti praksi Abramelina. Ova operacija od magusa je zahtevala potpuno povlačenje i prekid svih kontakata sa spoljnim svetom, te je za tu priliku on još ranije iznajmio apartman u Čenseri Lejnu, i uzeo novo ime – grof Vladimir Svarov. Magičko povlačenje za mladog, jogunastog Alistera nije bilo nimalo teško. Naprotiv, to je prihvatio sa neskrivenim zadovoljstvom, težeći da odlučno preseče sve svoje kontakte sa majkom i tutorima. Tada je to bio još uvek preambiciozan zadatak.

No, pre nego što se vratimo Kroulijevim traganjima, trebalo bi izložiti, u kratkim crtama, strukturu i sadržaj ovog vrhunskog magijskog priručnika. To je neophodno učiniti, ne samo zbog njegove neosporne vrednosti, same po sebi, već i zbog upoznavanja sa delom koje je izvršilo nemerljiv uticaj na Kroulijevo sazrevanje kao magičara, što se ogleda u njegovom kasnijem osmišljavanju magike, u čiji organizam je čvrsto utkan koncept Velikog Dela i postignuća Znanja i Razgovora sa Svetim Anđelom Čuvarom.

Pun naziv knjige je:

Knjiga Svete Magije Abra-Melina Maga, kao što je predata od strane Abrahama Jevrejina njegovom sinu Lamehu, godine 1458.

Ova knjiga se svrstava u srednjovekovne grimoare, ali se izdvaja od svih njih, kako po jasnoći stila i jezika, tako i otvorenim i nedvosmislenim, ujedno detaljnim, uputstvima za izvođenje propisanih praksi.

Iz njegove autobiografije, sadržane u rukopisu, može se zaključiti da je autor, Abraham Jevrejin, rođen 1362. godine, a u vreme kada ga je pisao za svog sina, 1458. godine, imao je 96 godina života. Kao što u svom uvodu ističe Meters, bio je savremenik drugih znamenitih okultista, između ostalih – Nikolasa Flamela i Kristijana Rozenkrojca. Kao i oni, i Abraham je rano pokazao živo interesovanje za svet okultnog, i stoga je napustio svoj dom i mnogo putovao u potrazi za okultnim znanjem. Sistem Svete Magije naučio je od izvesnog maga po imenu Abramelin ili Abra-Melin, koji je živeo u Egiptu.

Meters, u svom izvrsnom uvodu za Svetu Magiju, daje sažet i razumljiv opis koncepcije na kojoj se zasniva čitav ovaj sistem. Definišući magiju kao „nauku o kontroli tajnih sila prirode“, on koncepciju Abramelinovog sistema svodi na sledeće elemente[1]:

„(α) da su dobri duhovi i anđeoske sile Svetla superiorni po svojoj moći u odnosu na pale duhove Tame; (β) da su ovi poslednji, po kazni, osuđeni da služe inicijatima magije Svetla; (γ) iz ove doktrine proizlazi da se sva uobičajena materijalna dejstva i fenomeni proizvode kao rezultat aktivnosti zlih duhova, koji su obično pod komandom dobrih; (δ) da otuda, kadgod se desi da zli demoni izbegnu kontroli dobrih, nema zla koje oni ne bi doneli iz osvete; (ε) da će stoga, pre nego što bi se uopšte potčinili čoveku, pokušati da ga načine svojim slugom, primoravajući ga da sa njima sklopi pakte i ugovore; (ζ) da će, u cilju daljeg produbljivanja tog projekta, upotrebiti sva moguća sredstva, koja će ponuditi samo da bi ga začarali; (η) da je stoga, u cilju postizanja stanja adepta, te vladavine nad njima, neophodno ostvariti najveću moguću čvrstoću volje, čistotu duše i namere, kao i moći samokontrole; (θ) da je to moguće postići jedino samoodricanjem na svim nivoima; (ι) da je čovek, otuda, središnja figura, i prirodni upravljač središnje oblasti između anđela i demona, i da je samim tim svakom čoveku prirodno pridodat i Anđeo Čuvar i Zli Demon, ali takođe i određeni Duhovi, koji mogu postati familijari, tako da se na njih on može osloniti kako bi izvojevao pobedu u onoj oblasti u kojoj ga je volja; (κ) otuda, da bi neko ovladao nižim planom i zlom, i potčinio ih sebi, znanje višeg plana i dobra je neophodnost (odnosno, izraženo jezikom današnje teozofije, znanje Višeg Sopstva).“

Ovaj prikaz briljantno pojednostavljuje komplikovani Abra-Melinov sistem, sažimajući ga na ključne tačke. Na taj način je znatno olakšano razumevanje suštine i funkcionisanja visoke magije, čime je ona približena prosečnom čitaocu. Metersov doprinos uobličavanju savremene zapadne magijske teorije je neprocenjiv. On je uspeo da prevede fundamentalna dela magije, sažme ih i objasni tako da postanu pristupačna svima, skidajući sa njih viševekovni veo misterije.

Krouli nije mogao imati boljeg učitelja od Metersa. Svetu Magiju je zavoleo na prvi pogled, i otada je postala intimni i nerazdvojni deo njegove vlastite intelektualne baštine. Zajedno sa ostalim elementima heterogene magije Zlatne Zore, Abramelinova Sveta Magija je postala jedan od nosećih stubova Kroulijevog originalnog sistema magije, nazvanog magika, koji je stvorio u zrelijem dobu svog života.

Određujući glavnu svrhu bavljenja magijom, Meters ističe: „Odavde sledi da se magnum opus, kako je izložen u ovom radu, sastoji u sledećem: pomoću čistote i samoodricanja postići znanje i razgovor sa svojim Anđelom Čuvarem, tako da na taj način i iza toga možemo ostvariti pravo da koristimo zle duhove tako da nam služe u svim materijalnim stvarima.“[2]

     Ovde je donekle pojašnjeno zašto se u Abramelinovom sistemu radi sa zlim silama. U većini grimoara, a naročito je to slučaj sa Svetom Magijom, insistira se na nužnosti invokacije (prizivanja) božanskih i anđeoskih sila da bi se tek potom uspostavila kontrola nad demonima i zlim duhovima. To je jasno pravilo kojeg mora da se pridržava svako ko želi da se bavi teurgijom, osnosno visokom magijom.

Šire o smislu i opravdanju rada sa zlim duhovima i demonima dao je sam Abraham Jevrejin, u svojim razmatranjima u knjizi:

„Sigurno je da među svim simbolima, koje sam dosada u ovom radu opisao, ima mnogo onih koje neko može primeniti za zle (ciljeve); i ja priznajem da (isprva) nisam imao nameru da ih ovde uopšte i stavim; no, nakon izvesnog vremena provedenog u unutrašnjim razmišljanjima, zaključio sam da ja nisam učinio nikakvo zlo; imajući u vidu da se često dešava da Gospod Bog svojim tajnim odlukama dopušta da svakojake nevolje, prepreke, boleštine, i ostale uznemirujuće nesreće zadese obične smrtnike, bilo da bi ga probudile iz letargije u koju su zapali pa stoga ne prepoznaju svog Tvorca, bilo iz nekog drugog razloga, da bi mu dale priliku da iz tih svojih nedaća izađe plemenitiji. Pa iako Gospod nikada ne čini zlo, već svagda dobro, ipak ne možemo poreći da s vremena na vreme On dozvoli da se dese takva druga dela.“[3]

I dalje: „Onaj koji će meditirati i razmišljati o ovim pojedinostima, znaće da nam sve stvari dolaze od Boga, i da je On Onaj koji želi i naređuje da zli duhovi budu podložni nama. Ako sve stvari zavise od Gospoda, na kojima od njih ćeš onda ti, o Čoveče, temeljiti sebe kako bi bio sposoban da sam vladaš duhovima? Sigurno je da takav poduhvat ne može uspeti a da se ne izgubi duša. Stoga ćeš ti jedino vrlinom Boga, Onoga koji ih je potčinio pod svoja stopala, moći da im zapovediš, isto tako kao što će nad tobom biti određen tvoj Sveti Anđeo. "Donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum." ’Sve dok ne budem od tvojih neprijatelja načinio klupice za svoja stopala.’ Pored toga, nemoj da se intimiziraš s njima; oni nisu mali kućni ljubimci. Zauzmi ozbiljan stav i autoritativan stil, nateraj ih da te slušaju i budi u dobroj meri svestan  i najbeznačajnije ponude koju će ti oni moći dati; i ophodi se prema njima kao njihov Gospodar, podrazumevajući, takođe, da ih bez preke potrebe nikada nećeš uznemiravati, i zapovedaj im da izvršavaju tvoje komande strogo po svim tačkama, bez dodavanja ili umanjivanja istih, na bilo koji zamisliv način. A kada budeš mogao da angažuješ niže duhove (na materijalnom nivou), ni na koji način ne smeš upućivati zahteve višim duhovima...“[4]

Iz ovih odlomaka očigledno je da su uputstva koja su data u knjizi sasvim jasna i precizna, prilagođena običnom čitaocu. Pisac ovog grimoara izlaže jedan dosledan, strukturisan sistem magije, istovremeno sasvim bezbedan za izvođenje.  Taj sistem se zasniva na strogo propisanim pravilima i zahtevima, u skladu sa osnovnim principima veštine ovladavanja silama i duhovima od strane čoveka i u ime Boga, i njihovog korišćenja u službi dobra, a sa ciljem ostvarivanja komunikacije sa vlastitim Anđelom Čuvarem, koji je otelotvorenje nečijeg vlastitog višeg Ja (Sopstva).

Sada, kada je prihvatio i ispunio sve svoje obaveze i zavete stepenova Prvog Reda, mogao je da se konačno preda izvođenju Svete Magije. Za potrebe operacije, a prema uputstvima knjige, Krouli je odlučio da pronađe neku udaljenu kuću, daleko od civilizacije, kako bi u njoj neometano proveo predviđeni period povlačenja od šest meseci.

Tokom jednog neobaveznog planinarenja po stenama i visovima oko jezera Loh Nes, u Škotskoj, dok se odmarao posle napornog pentranja, osmatrao je jezersku površinu, nemajući ništa posebno na umu. A tada mu je jedna kuća privukla pažnju.

Bila je to dugačka prizemna kuća, izgrađena tik uz brežuljak, kraj jezera. Nalazi se na jugoistočnoj strani Loh Nesa. Obala se tu blago uzdiže iz vode, obrasla tisom i borovima. U skladu sa uputstvima iz Abramelinove Svete Magije, građevina je okrenuta ka severu, izlazeći na prostranu, otvorenu terasu i ložu, koja mora da ima puno prozora, „kako bi se brojni duhovi mogli bolje videti“. Ispred kuće je jezero, iza – brdo. Kuća, nazvana Boleskin (Boleskine), i dan-danas postoji.

Boleskin je plemićka kuća, koju je izgradio uvaženi Arčibald Frejzer krajem 18. veka, i sve do tada pripadala je članovima porodice Frejzer. Pored kuće je i porodično groblje. Od nje se izvija dugačak put, sa obe strane natkriven niskim drvećem, nastavljajući se dalje na drum kojim se stiže do dva obližnja mesta – Fojersa, na jugu i na severu, do Invernesa.

Perdurabo je Boleskin izabrao za svoju magijsku kuću krajem avgusta 1899. godine. Kuća je ispunjavala sve uslove i bila je pogodna za izvođenje Abramelinove operacije. Odlučio je da je kupi. Pozvonio je vlasnici, gospođi Meri Rouz Barton, i izrazio interesovanje za kupovinu. Ona ga je odbila, rekavši da kuća nije na prodaju. No, magusa to nije pokolebalo. Bio je spreman da je kupi po svaku cenu. Kupio ju je po dvostruko višoj tržišnoj ceni – oko 2.000 funti. Do novembra 1899. godine, novi vlasnik se uselio u kuću pored jezera.

Krouli je uživao kao novi zemljoposednik. Prema škotskom običaju, prozvao se „lerd (laird) od Boleskina i Abertafa“ – „laird“ je bila keltska reč za „lord“, „gospodar“. Abra-melinov spis nalagao je da se magijska operacija započne na Uskrs. Stoga je rešio da vreme do operacije provede u upoznavanju sa okolinom i susedima.

Tako prostrana kuća, kao što je Boleskin, zahteva još ljudi. Ni gospodar imanja nije želeo da bude sam. Otuda je unajmio poslugu i kočijaša. Dane je provodio u planinarenju i pešačenju, u društvu svojih pasa, loveći divljač i pecajući lososa na jezeru. Divljina je prijala njegovoj kondiciji.

Spremajući se za početak operacije, koji je trebalo da bude na Uskrs, iz dana u dan Krouliju su se dešavali svakojaki neobični događaji. On je te neobičnosti tumačio kao posledicu njegovog usredsređivanja za veliki zadatak. Približavanje njegovom Svetom Anđelu Čuvaru izazivalo je mnogo različitih dešavanja, koja se nisu mogla objasniti nekim ovozemaljskim uzrokom, a koja su ga ometala u njegovoj magijskoj odluci. Kako je kasnije objašnjavao, neverovatno koliko se mnogo stvari uroti protiv volje onoga ko se usudi da preduzme ovako težak zadatak.

Taj period boravka u Boleskinu ostao je nezabeležen, izuzev u retkim slučajevima. Kako sam kaže u Ispovestima, tada još nije razumeo pravu vrednost vođenja magijskog dnevnika. „Bio sam totalno posvećen postignuću. Sve što bi mi se pojavilo, mimo glavnog puta ka cilju, bila je samo neprilika, smetnja i prekid.“[5] Kao sekundarni izvori informacija o tom periodu, bile su pesme, rituali i zapisi vizija.

U međuvremenu, muza ga nije ostavljala. I dalje je neumorno pisao. Od dela koje je ostavio, vredi pomenuti: poeme i zbirke poezije Poziv Američkoj Republici (An Appeal to American Republic), Majčina tragedija (The Mother's Tragedy) i Hram Svetog Duha (The Temple of the Holy Ghost) i dramu Fatalna sila (The Fatal Force).

U Hramu Svetog Duha može se pratiti napredovanje i razvoj njegove duhovnosti. Pesme su uglavnom bile na liniji dekadencije, bodlerovske, ali je uočljiva njegova težnja. Naslovi pesama: Atanor (The Athanor), Planina Hrista (The Mountain Christ) ili Rozenkrojcer (The Rosicrucian) govore sami za sebe.

Povremeno je upražnjavao astralna putovanja, prizivao inteligencije i koristio tehnike za izazivanje astralnih vizija. Astralna putovanja je izvodio koristeći metod usvojen iz Zlatne Zore. Po tom metodu, praktičar je, sedeći na stolici, prave kičme, zamišljao što je moguće uverljivije svog astralnog dvojnika, tačno nasuprot sebe. U jednom trenutku, kada je za to bio dovoljno spreman, praktičar je snagom volje trebalo da se „prebaci“ u svog dvojnika, osvesti ga, i tada je mogao pomoću njega da putuje po astralnoj sferi.

Prizivajući različite anđele, Krouli je dobijao izuzetne vizije. Prenećemo ovde dve karakteristične astralne vizije:

„Prizivajući anđele Zemlje, dobio sam čudesne rezultate. Anđeo, moj vodič, odnosio se prema meni sa upadljivim prezirom i bio je vrlo surov i istinit. Pokazao mi je svakojake stvari. U središtu zemlje obrazovani su ruža i krst. Ruža je apsolutno samožrtvovanje, spajanje svega u 0 (Negativno), univerzalni princip stvaranja putem promene (ne samo ženski princip) i univerzalno svetlo „Khabs“. Krst je širenje ili princip Pekht. Trebalo je zatim da naučim još nešto; ali pažnja mi je odlutala... Pošao sam sa jednim veoma ličnim vodičem; tada spazih (nakon nekoliko manje bitnih pojedinosti) našeg Gospoda kako sedi sa ženom iz Samarije, pored Izvora. Tako, pet muževa predstavljalo je pet velikih religija koje su oskrnavile čistotu Device Sveta: a ’onaj kojeg sada imaš’ bio je materijalizam (odnosno moderno mišljenje).“ [6]

Vizije su bile snažne i žive, prepune simbola, i one su za njega bile znak da je na dobrom putu. Imao je izuzetan dar za magiju, za astralne svetove, i u njemu je jačala svest o vlastitoj svrsi i volji. Izrazio je to ovako: „Došlo mi je prirodno da prezrem i odbacim, bez ostatka, bez i jednog trena oklevanja ili žaljenja, sve šta god je moglo da stoji na putu mom cilju. Istovremeno, mogao sam taj cilj da posmatram kao da je ništa u poređenju sa višim ciljem reda kojem sam se zavetovao.“[7]

Brat Perdurabo, sada lerd od Boleskina, vlasnik velike kuće i pripadajućeg imanja u Škotskoj, osećao se savršeno spremnim za započinjanje Abramelinove magijske operacije, ključne za napredovanje u Drugi Red. Našavši da je došlo vreme da podnese zahtev za iniciranje, obratio se adeptima Drugog Reda, u Londonu.  Na njegovo iznenađenje, bio je glatko odbijen, sa obrazloženjem da nije dovoljno osposobljen.

U to vreme, funkciju Cancellarius-a i instruktora rituala obavljala je Florens Far, a ona je to suviše ozbiljno i službeno shvatila. Bez obzira na to što je osećala naklonost prema Krouliju, odbacila je njegovu molbu za napredovanje kao neosnovanu. Međutim, uloga Metersovog formalnog predstavnika u Londonu poverena je drugoj osobi, znanoj kao gospođa Emeri. Bila je to osetljiva pozicija, s obzirom na to da je ogromna većina članstva boravila u Londonu i ostalim gradovima Engleske, a jedino je Meters, sa svojom ženom Moinom i nekolicinom drugih članova, delovao u Parizu. Njemu je bilo neophodno održavanje veze sa engleskim hramovima i zbog jednog više ovozemaljskog razloga: bio mu je potreban novac za izdržavanje.

Naime, dok je živeo u Londonu, Meters je zarađivao za život kao kurator muzeja Hornimen (Horniman Museum), u Forest Hilu. Nakon svađe sa Frederikom Hornimenom, vlasnikom muzeja, otpušten je. No, Hornimenova ćerka, Ani, među prijateljima poznata i kao Tebi, takođe članica reda, dala je Metersovima izvesnu sumu novca (443 funte) i oni su se preselili u Pariz. Jedini način preživljavanja u Parizu bila je novčana pomoć koju je davala Ani Horniman, a kada je i ona prestala da ga finansira posle svađe sa Metersom, 1896. godine, ostao mu je samo skromni priliv novca od članova reda, koji su uplaćivali na ime članarina.

Odbijanje Kroulijevog legitimnog zahteva nije bio nikakav hir niti greška. Bio je to samo deo jedne veće igre, zavere koja se već duže vreme pripremala, zavere usmerene protiv MekGregora Metersa. To što se i Krouli našao usred te zavere nije bilo nimalo slučajno. Za britanske adepte, Alister Krouli je od ranije važio za ekscentričnog došljaka, koji je štrčao u gomili drugih članova reda. Sada, kada se stavio na stranu autoritarnog vođe, odbacivanje zahteva za inicijaciju Krouliju istovremeno je značilo suprotstavljanje Metersovoj samovolji. Krouli je tada doživljavan kao blizak prijatelj Metersa i njegove porodice. Poruka je bila jasna: „Nećemo dozvoliti iniciranje Kroulija i na taj način ćemo poslati signal Metersu da ne dozvoljavamo njegovo vladanje čitavim redom iz Pariza.“

Ogorčen zbog neodobravanja njegove istinske volje, Krouli je 13. januara 1900. godine otputovao za Pariz, rešen da se sretne sa Metersom i izdejstvuje svoju inicijaciju.

U Utorak, 16. januara, u pariskom hramu Zlatne Zore, Meters je Kroulija inicirao u stepen Adeptusa Minora (5=6). Time je ambiciozni gospodar Boleskina i Abertafa najzad kročio iza zavese i postao član Drugog Reda Zlatne Zore. Krouli se konačno priključio manjini članstva koji su postigli prvi stepen adeptstva.

Inicijacija je, kao i sve druge inicijacije Zlatne Zore, uključivala dramski ritual. Međutim, ova inicijacija se znatno razlikovala od svih inicijacija stepenova koji pripadaju spoljašnjem redu. Njen simbolizam i celokupna scenografija bili su rozenkrojcerski. Tvorac jedinstvene ceremonije inicijacije bio je MekGregor Meters. Ovde se najbolje vidi kakav je izuzetan genije bio Meters. On je u dramsku formu uobličio priču o Kristijanu Rozenkrojcu, nemačkom plemiću i mistiku, koji je, po prvom dokumentu o postojanju Bratstva Ružinog Krsta[8], putovao u Arabiju, gde je bio iniciran u određene muslimanske misterije, a zatim, na putovanjima po svetu proučavao mnoga religijska i mistična učenja. On je u XV veku, zajedno sa još četvoricom adepata, ustanovio Red Ružinog Krsta. Rozenkrojc je umro u dubokoj starosti od 106 godina i sahranjen je na nekom nepoznatom mestu, u planini Abiegnus. Pronašao ga je brat koji je bio autor Fame (pretpostavlja se da je to bio Johan Andrea) 1604. godine. Grob se nalazio iza tajnih vrata na kojima je bio urezan natpis: „Post CXX Annos Patebo“ („Biću otvoren nakon 120 godina.)“ Otkrivanje grobnice desilo se tačno 120 godina posle Rozenkrojcove smrti. Unutra je pronađeno telo Kristijana Rozenkrojca u neraspadnutom stanju.

Magijsko ime koje je Krouli odabrao za stepen Adeptusa Minora bilo je tajna koju je strogo čuvao čitavog života. Njegovo pominjanje postoji samo na jednom mestu, u jednoj njegovoj svesci: Christeos Luciftias. Ovakav njegov izbor odražava tadašnja njegova interesovanja. Ime je u stvari enohijanski[9] priziv, koji znači: „Neka bude svetlo!“ On takođe inkorporira rozenkrojcerski simbolizam i ujedno je kombinacija latinskih reči „Christos“ i „Lucifer“, što se može prevesti kao „pomazani prenosilac Svetla“.[10] S druge strane, to je kombinacija imena Hrist i Lucifer, odnosno simbolički izraz ujedinjenja Svetla i Tame, Dobra i Zla.

Iniciranje Kroulija u stepen 5=6 bila je Metersova pobeda, njegov odgovor na odbijanje britanskog dela članstva. On je to doživeo kao prkos i pobunu; atak članova u Britaniji na njegov autoritet. Verovatno je na to uticao i sam Krouli, koji mu je veoma emotivno i uverljivo preneo neposlušnost članstva. Ratoborni Meters shvatio je to kao izazov, i u skladu s tim, odlučno je odgovorio. Rat je počeo.

Krouli se na taj način definitivno svrstao na stranu Metersa, prihvatajući njegovo vođstvo i autoritet kao jedinog punopravnog poglavara reda.  Sada je Meters mogao da računa na mladog adepta kao na svog saveznika. Ali, i Krouli je iz toga izašao kao pobednik. Sada, kada je primljen u društvo adepata, mogao je da upozna prave tajne magijske veštine.

Šta se tačno dešavalo nakon toga i kojim redosledom, teško je reći. Upoređenjem Kroulijevih vlastitih beležaka, s jedne strane, i biografskih zapisa Simondsa i Kacinskog, s druge, možemo napraviti rekonstrukciju najbitnijih događaja.

Posle inicijacije, Krouli je još malo ostao kod Metersa. On i Meters su razgovarali o aktuelnoj situaciji u Londonu. Krouli je želeo da zna da li postoji stvarna opasnost po njega u Londonu i da li mu se tamo nešto sprema. Nakon konsultovanja Kroulijeve astrološke karte, Meters je zaključio da je opasnost po njega realna i savetovao mu je da po svaku cenu izbegava London.

Želeći da ipak proveri sudbinu, novopečeni adept je nakratko svratio do Londona, gde je odmah potražio svoje prijatelje i upitao ih za mišljenje. Od svih, jedino je brat Hamfris bio uveren da u redu postoji zavera protiv njega i da će najveća opasnost doći pred sam Uskrs.

Posle te kratke provere, odlučio je da se vrati u Boleskin. Tamo je došao 7. februara. Krouli se sada povukao u škotsku divljinu, kako bi se pripremio za obavljanje velike magijske operacije. Zvanično je započeo da zapisuje pripreme 24. februara. Počeo je preuzimanjem Zaveta Početka, koji je glasio ovako:

„Ja, Perdurabo, Frater Ordinis Rosae Rubeae et Aureae Crucis, Gospodar Staza u Portalu grobnice adepata, 5=6 stepen Reda Zlatne Zore; i ponizni sluga Hrista Gospoda; na današnji dan se iznova obavezujem:

     Mačem krajnjih mogućnosti:

Moćima elemenata:

Krstom stradanja:

Da ću sebe posvetiti Velikom Delu; postizanju Jedinstva sa svojim vlastitim Višim i Božanskim Genijem (zvanim Anđeo Čuvar) putem propisanih studija; i da ću koristiti svoju Moć, tako stečenu, za Spasenje Univerzuma.

Pomozi mi stoga, o Gospode Univerzuma, i moja vlastita Uzvišena Dušo!“[11]

Ovim rečima on je potom preuzeo i Obavezu operacije, koju je sam sročio, adaptirajući zavet Adeptusa Minora.

No, operacija je od samog početka bila osujećena. Krouli je smatrao da bi bilo dobro da pozove još nekog inicijanta, koji bi bio uz njega za vreme trajanja operacije. Odlučio je da pozove svog učitelja, Džounsa. Kroulijev poziv da mu bude asistent Džouns je odbio jer nije mogao da dođe u Boleskin. Tada se setio Čarlsa Rošera, bivšeg cimera Alena Beneta. pre njegovog preseljenja kod Kroulija. Rošer nije uspeo da izdrži duže od mesec dana. Jednom prilikom, za doručkom, Krouli je pitao svog kućepazitelja gde je Rošer. Začuđen što to ne zna, rekao mu je da je, bez ikakvog objašnjenja, otišao jutarnjim brodićem za Invernes. Posle njega, Krouli je zvao nekog svog starog prijatelja iz Kembridža, koji je takođe ubrzo odmaglio u nepoznatom pravcu.

Njegov kočijaš, čovek koji nije pio dvadeset godina, uhvaćen je u potpuno pijanom stanju, u pokušaju da ubije svoju ženu i decu. Neka vidovnjakinja, koju je doveo sa sobom iz Londona, vratila se nazad i postala prostitutka. Njegov kućepazitelj, ne mogavši da podnese tajanstvenost i jezu kuće, nestao je bez traga. Jednog od radnika na imanju obuzelo je ludilo i pokušao je da ubije gospodara.

Dok je izrađivao talismane neophodne za prizivanje određenih inteligencija, iako je to radio u najsunčanijoj prostoriji kuće, čak i kada je bilo najjače sunce, iznenada bi se spustio mrkli mrak, tako da je morao da koristi veštačko osvetljenje. Ujedno, loža i terasa su vrlo brzo bili puni nekih senovitih prilika, poput duhova, dovoljno gustih da su mogli da se vide golim okom.

Sve te okolnosti nagnale su Kroulija da zaključi da je operacija Abramelinove magije, koja je uključivala svakodnevne molitve, meditacije i prizive, post i potpunu predanost Velikom Delu, imala moć da prizove i snažne sile opozicije, koje su sprečavale magusa u njegovom poslu.

---

[1] The Sacred Magic of Abramelin the Mage, ed. By S. L. MacGregor Mathers, sajt: http://www.scribd.com/doc/96042031/Book-of-the-Sacred-Magic-of-Abramelin-the-Mage-Translated-by-S-L-Mathers , str. 11.

[2] The Sacred Magic of Abramelin the Mage, ed. By S. L. MacGregor Mathers, sajt: http://www.scribd.com/doc/96042031/Book-of-the-Sacred-Magic-of-Abramelin-the-Mage-Translated-by-S-L-Mathers , str. 12.

[3] The Sacred Magic of Abramelin the Mage, ed. By S. L. MacGregor Mathers, sajt: http://www.scribd.com/doc/96042031/Book-of-the-Sacred-Magic-of-Abramelin-the-Mage-Translated-by-S-L-Mathers , str. 170.

[4] The Sacred Magic of Abramelin the Mage, ed. By S. L. MacGregor Mathers, sajt: http://www.scribd.com/doc/96042031/Book-of-the-Sacred-Magic-of-Abramelin-the-Mage-Translated-by-S-L-Mathers , str. 174.

[5] Crowley, A.: Confessions, str. 189.

[6] Crowley, A.: Confessions,. str. 192.

[7] Confessions, str. 193.

[8]Fama Fraternitatis, za čijeg se tvorca smatra nemački mistik Johan Andrea. – Nap. aut.

[9] Enohijanski jezik je magijski jezik koji je prenet engleskom lekaru, astrologu i magu dr Džonu Diju. Poznat je i kao anđeoski jezik. – Nap. aut.

[10] Christeos i Lucifer su latinski izrazi. Lucifer znači „prenosilac Svetla“, a Christos – „pomazanik“. Detaljniju analizu ovog imena možete videti na sajtu: Donald Tyson’s Supernatural World (http://www.donaldtyson.com/chrisluc.html ) - Nap. aut.

[11] Kaczynski, R.: Perdurabo, str. 61.