Feast to All

Happy The Great Feast of the Winter Solstice to Everyone!
Let us All Rejoice in the Precious Water of the Ecstatic Moment
of the Death and Rebirth
of Our Holy Beingness
AUMGN. ABRAHADABRA. KHABS. KHU. LAM.

The Feast! The Winter Solstice 2012!

Adam Alteon
At the Brink of the Abyss

The Feast
Every glimpse
At the brink of the Abyss
Every single moment
Flows
to eternal Beginning
Dream of the Great Day
The Summary has come
Holy Point of Transition
Intersection of Reflections
Peak of Revelations
Trauma of Bliss
Remembrance
Re-turn
Re-wake
Re-will
The Feast

Hamlet's To Be or Not to Be of W. Shakespeare

To be, or not to be: that is the question:
Whether 'tis nobler in the mind to suffer
The slings and arrows of outrageous fortune,
Or to take arms against a sea of troubles,
And by opposing end them? To die: to sleep;
No more; and by a sleep to say we end
The heart-ache and the thousand natural shocks
That flesh is heir to, 'tis a consummation
Devoutly to be wish'd. To die, to sleep;
To sleep: perchance to dream: ay, there's the rub;
For in that sleep of death what dreams may come
When we have shuffled off this mortal coil,
Must give us pause: there's the respect
That makes calamity of so long life;
For who would bear the whips and scorns of time,
The oppressor's wrong, the proud man's contumely,
The pangs of despised love, the law's delay,
The insolence of office and the spurns
That patient merit of the unworthy takes,
When he himself might his quietus make
With a bare bodkin? who would fardels bear,
To grunt and sweat under a weary life,
But that the dread of something after death,
The undiscover'd country from whose bourn
No traveller returns, puzzles the will
And makes us rather bear those ills we have
Than fly to others that we know not of?
Thus conscience does make cowards of us all;
And thus the native hue of resolution
Is sicklied o'er with the pale cast of thought,
And enterprises of great pith and moment
With this regard their currents turn awry,
And lose the name of action. - Soft you now!
The fair Ophelia! Nymph, in thy orisons
Be all my sins remember'd.

KATYA GANESHI'S LIVE JOURNAL LINKS TO MY BOOKS

Announcement:

Katya Ganeshi (Blond Beast), well-known beautiful Russian poetess and over-thinker of the New Age of Over-Man governance rising, the author of the philosophy of Overaggressive Masterpiecism, in her Live-journal posted a short notion of my two books, attaching pictures of book covers and a short announcement of my writing on essay on Azsacra Zarathustra's life philosophy of Nihil-Will - from Nothing to the Will to Power.
Here is her blog's link: katya-ganeshi.livejournal.com

Azsacra Zarathustra: Apsolutna revolucija ili filosofija Ništa-Volje

Mistik, revolucionarni i radikalni mislilac, pesnik, aktivista, reditelj, mecena, ratnik, Azsacra Zarathustra, začetnik je potpuno novog načina kreativnog izražavanja.
Ruskog porekla, Azsacra promoviše obnovu indoevropejstva, kult indoevropskog svejedinstva
Azsacra Zarahustra je jedan od najneobičnijih kreativnih ljudi danas. To je čovek čudovišnih sposobnosti i besprimernog životnog stila.
On je nastavio upravo od one tačke gde su stali svi drugi. Ubivši Natčoveka, zasnovao je filosofiju "Iznad iznad", koja prevazilazi i ono "iznad" i samog čoveka, postavši tako Gospodar Smrti i Ništavila. Formulanjegove jedinstvene akcione filosofije je Ništa-Volja. Kada postignemo stanje Ništa (ništastvenost) možemo činiti Sve, tj.postajemo inkarnacija Volje za Moć.
Azsacra je ubio sopstveno telo, izvodeći najneverovatnije eksperimente na sebi, izlažući se stravičnim rizicima. Samo gledanje tih scena nije za svačije srce.U jednoj sceni ga škorpion ubada u jezik, koji je on mirno i spremno isplazio, u drugoj mu orao oštrim kljunom kida tetive na šaci, u trećoj se izlaže ujedima zmije, dok ga u drugim scenama muče najstrašnijim mukama.
Usuđujem se da izjavim da je Azsacra Zarathustra poslednji istinski prorok koji nagoveštava apsolutnu revoluciju iznutra, prevrednovanje vrednosti.
Na internetu ima puno informacija o Azsacri. Evo jednog odličnog informativnog sajta: http://www.azsacra-zarathustra.ru/index-e.php
Neka od važnijih Azsacrinih dela: The Atoms of Kshatriyas, UEbernoumen, The Doctrine of Nihil-Will, The Death of Over-Man, i dr.

KNJIGA SVETLO U ČOVEKU - DEO O PROSVETLJENJU

Prosvetljenje i dinamika duhovnog preobražaja

Središnja tema ove knjige tiče se preobražaja ličnosti čoveka koji je doživeo buđenje svog Sopstva. Svesni smo da se nalazimo na terenu koji je malo istražen. Otuda moramo biti oprezni kod definisanja ključnih izraza, neophodnih da shvatimo dubinu i dalekosežnost promena o kojima je ovde reč.

Najpre treba objasniti pojam prosvetljenja. To je jedan od najnejasnijih i najzamršenijih pojmova. Prosvetljenje je ujedno cilj, svrha i faza Velikog Dela. Najjednostavnije poimanje  prosvetljenja je to da je ono sjedinjenje subjekta i objekta posmatranja ili meditacije. Posmatrač i objekat posmatranja postaju jedno. U trenutku prosvetljenja, koji je za nas večnost, Ja-svest se gubi, Ego iščezava ili se „sklanja“ i ništa ne preostaje. To je trenutak potpunog uranjanja ličnog u beskonačni okean nadličnog. Mi za tren ostajemo bez tačke oslonca, nemajući za šta da se uhvatimo. Nema nikakvog određenog osećaja, nikakve misli ili doživljaja, nema distance niti perspektive. Kao da smo potpuno iščezli, utonuli u prazninu, ali potentnu prazninu.

Patanđali u Joga Sutre (Yoga Sutras) navodi samadhi (prosvetljenje) kao krajnji stadijum rađa joge. Međutim, treba primetiti da se samadhi pominje zajedno sa prethodna dva stadijuma joge - darana (koncentracija) i djana (meditacija), u nizu, gde je to treći i poslednji član. Samadhi je ovde shvaćen kao nastavljanje i produbljivanje aktivnosti uma započete u darani i usavršene u djani:

„III, 1: Darana je učvršćenost duha na neki predmet ili mesto.

III, 2: Djana je neprekidan tok kontemplacije o tako učvršćenom predmetu ili mestu.

III, 3: Kada se tako, nakon što se odbace sve forme, odražava samo i jedino suština, a svest o samom sebi iščezne, to je samadhi.“

Ovo troje primenjeno zajedno na objekat posmatranja zove se samjama.

U jednom drugom klasičnom jogičkom spisu – Hatha Yoga Pradipika, ovako se objašnjava prosvetljenje:

„5. Kao što so, kada se rastvori u vodi, postaje jedno s njom, tako i kada Atma i um postaju jedno, to se naziva samadhi.“

Krouli najpre jednostavno opisuje samadhi kao jedinstvo s Bogom[1], a onda to slikovito objašnjava:

„I dok u djani to izgleda kao prosto jedinstvo dve stvari, u samadhiju se čini kao da sve stvari hrle jedna drugoj i ujedinjuju se. Može se reći da je u djani još uvek prisutna osobina da je Jedno postojanje suprotstvavljeno Mnogim nepostojanjima; u samadhiju su Mnoštvo i Jedno sjedinjeni u Jedinstvu Postojanja i ne-Postojanja.“

Nema (Soror Nema) o prosvetljenju kaže: „Prosvetljenje omogućava razumevanje postojanja; ono dolazi kroz mnogo nivoa ili slojeva stvarnosti, na takav način da nam se jučerašnje istine otkrivaju kao delimične, nekompletne, i korisne samo u ograničenim okvirima koje smo naseljavali pre nego što smo ’saznali za bolje.’“[2]

Trenutak u kojem će se desiti prosvetljenje može biti bilo koji. Zašto bi neki trenutak bio bolji od bilo kog drugog? Čovek je taj koji pridaje smisao stvarima, događajima i dimenzijama. Zbog čega je Božić specijalan dan? Ili Jom Kipur? Ili Bajram? Mi smo odredili kada ćemo slaviti neki određeni datum, ali mi smo i napravili ovaj kalendar kakav jeste. Isto je i sa uslovima. Ne postoje najbolji uslovi za nešto. Devojka koja stalno traži najbolju priliku za venčanje, nikad se neće udati.

Sveti Jovan od Krsta je doživljavao ekstatična stanja prosvetljenja u uslovima u kojima bi današnji razmaženi građani umrli posle dva dana.

Ne očekujte ništa, odnosno očekujte sve. Tako će nas prosvetljenje iznenaditi. Ja sam doživeo prosvetljenje na najbanalniji mogući način. Šetao sam se, potpuno neobavezno, posle serije dijada (na Intenzivu prosvetljenja u selu Joševa) i odjednom sam, spontano, počeo da se okrećem oko jednog drvceta. Bez ikakvog naročitog povoda, kružio sam oko njega, lagano se krećući, i posle par krugova nešto me je „puklo“. Tada sam znao da je to to. Iako nisam ništa očekivao i bio spreman na sve, opet me je iskustvo iznenadilo. Ostatak dana sam bio van sebe, neprestano se smejući, i to smejanje je bilo tako burno da nisam mogao da se suzdržim, cerekajući se glasno i neobuzdano satima posle toga, zasmejavajući sve ostale u grupi, uključujući i mastora.

Ali, prosvetljenje ne mora da se desi na nekom posebnom skupu, u nekom hramu, za vreme rada neke tehnike. Ono se može desiti uvek i na svakom mestu. Možemo doživeti prosvetljenje u WC-u, u gradskom prevozu, po povratku kući, ili kada izađemo iz zgrade na ulicu sa namerom da kupimo novine.

Jednom je bila dovoljna iskrena izjava jednog od najnaprednijih učenika Sri Činmoja – Abarite, samo jedna rečenica, kojom je izneo srž, samu istinu o meni, i istog trenutka osetio sam kao da me je prodrmala struja ili kao da me je ošinuo grom. Celim putem od Beograda do Novog Sada, sedeo sam u vozu kao omamljen, blažen, nasmejan, ne mareći ni za svoje telo, ni za okolinu, niti za vreme koje kao da je stalo. To stanje se nastavilo i po mom dolasku kući, i trajalo je još nekoliko dana.

Kako opisati prosvetljenje? Ovo nam izgleda kao nemoguć zadatak. Prosvetljenje je najindividualnije iskustvo; svako je na svoj način dragoceno i neponovljivo. Najviše mu se približava poezija. Otuda su sve svete knjige pune prelepe poezije. Engleski mistik, pesnik i umetnik, Vilijam Blejk, dao je jedan od najlepših opisa prosvetljenja:

„Videti svet u zrnu peska,

I nebo u divljem cvetu,

Držati beskraj u dlanu,

I večnost u jednom času.“[3]

No, da li mi možemo zauvek zadržati taj doživljaj? Da li je moguće spoznati Boga? Ili je to ipak samo kratak kontakt sa bskonačnim, posle koga se ponovo vraćamo u „surovu“ realnost? Šta zapravo znači spoznati Boga?

Vivekananda kaže: „Mi sve treba da obavijemo Samim Gospodom, ne pomoću oslepljivanja naših očiju za zlo, nego pomoću stvarnog viđenja Boga u svemu... U životu i u smrti, u sreći i u nesreći, Gospod je podjednako prisutan. Čitav svet je pun Gospoda. Otvorite svoje oči i pogledajte Ga.“[4]

Vivekananda identifikuje Boga sa našim Sopstvom: „Zašto čovek traga za Bogom? Zbog čega čovek, u svakoj naciji, u svakom stanju društva, želi savršen ideal negde, bilo u čoveku, u Bogu, ili bilo gde drugde? Zbog toga što je ta ideja unutar vas. On je bio vaše vlastito srce koje kuca, a to niste znali; zamenili ste ga za nešto spoljašnje. Upravo je Bog unutar vašeg vlastitog sopstva ono što vas nagoni da tragate za Njim, da ga ostvarite. Nakon dugih traganja, ovde i tamo, u hramovima i crkvama, na zemlji i na nebu, najzad se vraćate, dovršavajući krug, od tačke iz koje ste započeli do vaše vlastite duše i uviđate da je Onaj za kojim ste tragali po celom svetu, za kojim ste plakali i molili se u crkvama i hramovima, na koga ste gledali kao na misteriju svih misterija, skrivenog negde iza oblaka, najbliži od svih, da je On vaše vlastito Sopstvo, stvarnost Vašeg života, tela i duše. To je vaša vlastita priroda.“[5]

Važno je naglasiti da postoji velika raznolikost u pogledu siline, dubine, trajanja, efekata i strukturnih promena u ličnosti prosvetljenog. Možemo govoriti o čitavim klasama i stepenovima prosvetljenja koje neko doživi.

Svako prosvetljenje ima uticaja na prosvetljenog, i to kako na njegovu ličnost tako i na telo. Taj uticaj može biti vrlo blag i postepen ili gotovo trenutan i buran. Može imati i trajne, radikalne posledice po dotadašnju lićnost, što dovodi do trajne promene strukture ličnosti. Složićemo se da se u svim slučajevima primećuje promena u strukturi ličnosti, odnosno reč je o određenom restrukturisanju ličnosti. Međutim, bitno je zapaziti da ova promena strukture povlači za sobom i promenu u dinamici razvoja ličnosti.

Prosvetljenje je uvek recentriranje ličnosti, što se može objasniti kao prelazak sa Ego-centričnosti na Sopstvo-centričnost. Centar svesti postaje Sopstvo, koje je prirodno središte i celina ličnosti. Prosvetljenje je istovremeno i osvešćenje. To je prolom svesti, erupcija  koja za posledicu ima osvešćenje Sopstva. Upravo to osvešćenje Sopstva, svesnost Sopstva kao istinskog centra svesti, zovemo Khabs. Otuda pod Khabs-om ne treba razumeti Sopstvo kao takvo. U svakom čoveku postoji Sopstvo, ali malo njih je zaista svesno Sopstva. Teorijski, mi znamo da postoji Sopstvo, ali to je za nas samo jedna potencijalnost, apstraktan pojam, sve do trenutka kada zaista iskusimo Sopstvo u nama samima. To je trenutak prosvetljenja, što je direktno iskustvo, osećaj koji nedvosmisleno potvrđuje da se desilo nešto dramatično, nešto što radikalno menja naše dotadašnje poimanje univerzuma i nas samih.

Ključno pitanje koje se postavlja jeste: šta se tačno dešava neposredno posle prosvetljenja, kao njegov efekat, što uzrokuje promene u strukturi ličnosti? Drugim rečima, koji je smer, dinamika i obuhvatnost promena do kojih dolazi posle prosvetljenja? Tačnije, kakav je uticaj prosvetljenja na ličnost i organizam prosvetljenog? Kako se te promene oblikuju? Čime su one određene? Na kraju, ono što je najvažnije pitanje: šta je ono što nastaje kao proizvod tih promena?

Da li u postojećim teorijama ličnosti negde postoji arhetip za dinamiku duhovnog razvoja? Da li postoje negde klice ili koren čovekove duhovne težnje i klice ili koren Khabs-a i Khu-a? Ovo je pitanje ključno jer je to jedno od pitanja na kojem su se lomila koplja mnogih mističnih učenja. Možemo postaviti najmanje dve pretpostavke. Prva pretpostavka jeste da u svakom čoveku postoji klica, seme ili koren Khabs-a i Khu-a, kao potencijal, te se u izvesnim, nama još nepoznatim okolnostima, i u određenom pogodnom trenutku, to seme aktivira i ono što je dotad bio samo potencijal kreće da se razvija i buja.

Druga pretpostavka je da ne postoji u svakom čoveku takva semena ideja Khabs-a i Khu-a, već samo kod predodređenih ili odabranih pojedinaca.

Razmotrimo obe navedene pretpostavke.

Prva pretpostavka ima za osnovu gledište prema kojem svi ljudi imaju istu psihičku strukturu. Druga polazi od toga da između ljudi postoje određene razlike u psihičkoj strukturi.

Ako je prva od njih tačna, tada tvrdimo da postoje određene semene ideje Khabs-a i Khu-a, smeštene negde u nesvesnom, koje se u pogodnom trenutku aktiviraju i tako započinje proces duhovnog preobražaja, koji zatim dovodi do osvešćenja Khabs-a i formiranja Khu-a. Ako je tačna druga pretpostavka, tada možemo ustanoviti da se ljudi dele na one koji imaju semene ideje Khabs-a i Khu-a i koji će možda, pod odgovarajućim stimulativnim okolnostima, osvestiti svoj Khabs i formirati svoj Khu, i one koji to nemaju čak ni u semenoj formi.

Iz druge pretpostavke se izvodi gledište prema kojem se ljudi dele na svete i profane, na odabrane i obične. Ali, to znači da smo mi svi unapred određeni, i da između nas postoji nepregledna i nepremostiva provalija, tako da su neki od nas predodređeni za Veliko Delo, a ogromna većina nije. Odavde se može izvesti zaključak da nemaju svi ljudi istu psihičku strukturu, već da postoje (najmanje) dva jasno odvojena tipa psihe kod ljudi.

Ali, istraživanja genoma i saznanja o strukturi DNK pokazuju da sve ljude ujedinjuje ista genetska struktura i da ljudi dele istu „genetsku svest“. Istraživanja koja je Jung vršio dugo godina na svojim pacijentima navela su ga da osmisli koncept kolektivnog nesvesnog. Na nivou kolektivnog nesvesnog ljudi su međusobno povezani. Međutim, iako ova naučna saznanja idu u prilog prvoj pretpostavci, nisu dovoljna da bismo usvojiti prvu pretpostavku kao tačnu. To znači da u svakom od nas postoje semene ideje Khabs-a i Khu-a, samo se ne zna kada i pod kojim uslovima će se one aktivirati. Ostaje fundamentalno pitanje: zašto mnogi ljudi nikada neće doživeti prosvetljenje i spoznati Boga u sebi? Odnosno, zbog čega postoji toliki jaz između prve i druge klase ljudi?

Ako prihvatimo da semene ideje Khabs-a i Khu-a postoje u svima nama, zašto se one u nekima od nas razvijaju, a u nekima ostaju na nivou potencijalnosti? Ako ove ideje postoje, pitamo se gde se nalaze one u konceptu ličnosti? Koji strukturni delovi odgovaraju pojmovima Khabs-a i Khu-a?

Postojeće teorije ličnosti, uključujući i Jungovu, ne objašnjavaju dovoljno ovu dinamiku preobražaja ličnosti i poreklo i uzrok iniciranja tog procesa preobražaja. Nas zapravo interesuje šta je tačno okidač koji pokreće čitav taj proces. Ne govorimo o spoljašnjim okolnostima, već o unutrašnjem mehanizmu koji uzrokuje inicijaciju.

---

[1] Analizom reči: Sam-adhi, što znači:’ sa Bogom.’ ’Adhi’ je iskvareno ’Adni’ odnosno ’Adonai’, što je na hebrejskom jedan od naziva Boga.

[2] Nema; The Way of Mystery, Llewellyn Publications, St Paul, Minnesota, USA, 2003, str. 27.

[3] Blake William: Auguries of Innocence, Poets.org, sajt: http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/19362

[4] Vivekananda, Svami: Meditacija, Izdavač: Ivan Antić, Kragujevac, 2004., str. 120.

[5] Bass, dr Stanley: Vivekananda on Man's True Spiritual Nature, sajt: http://www.drbass.com/vivekananda.html