KNJIGA VELIKA ZVER 666 -

            Knjiga VELIKA ZVER 666, PROROK NOVOG EONA, ŽIVOT, DELO I ZAVEŠTANJE ALISTERA KROULIJA pojaviće se do Sajma knjiga u Beogradu, koji se održava u poslednjoj nedelji u oktobru.
            Ovo je knjiga koja je neophodno štivo za sve one koji nameravaju da ozbiljno proučavaju telemitsku magiku i eugnoziju.
Knjiga VELIKA ZVER 666 otkriva mnoge pojedinosti iz života i dela Alistera Kroulija koje su dosad bile nepoznate ili zanemarene. O čoveku poznatom pod imenom Alister Krouli vlada fama "najozloglašenijeg" čoveka na svetu u našoj sredini, kao i uopšte u svetu, ali istina je potpuno drugačija u odnosu na onu koja nam se plasira.

Iako je i sam doprineo stvaranju loše slike o sebi, sukobljavajući se otvoreno i izazivajući svojim ekscentričnim ponašanjem viktorijanski moral tadašnjeg sveta, za takvu iskrivljenu predstavu o njemu najveću zaslugu imaju mediji - tadašnji tabloidi.

Izvod iz Knjige:

Cejlon, Indija i Burma

Rezigniran, Krouli se rastao od sestre Fidelis i uputio se na ostrvo Cejlon (sadašnja Šri Lanka), preko Singapura i južne Indije, nestrpljiv da se sretne sa Alanom Benetom. U glavni grad Cejlona, Kolombo, stigao je 6. avgusta. Bio je nestrpljiv da vidi koliko se promenio njegov učitelj, Alan Benet, i kako je na njega uticala cejlonska klima. Na njegovo oduševljenje, Benetovo zdravstveno stanje se vidno popravilo. Prestao je da konzumira droge i lakše je disao. On je sada bio zaređeni budistički monah. Benet je učio jogu i hinduizam kod pravnog zastupnika P. Ramanatana, koji je takođe bio poznat kao guru Sri Parananda. Benet je zauzvrat bio tutor njegovoj deci.

Krouliju se Kolombo učinio nezanimljivim, pa su na njegovu sugestiju on i Benet 17. avgusta otišli u Kendi, jedan od glavnih gradova Cejlona. Tamo su zakupili neki namešteni bungalov, okružen drevnim palatama i kriptama, budističkim i hinduističkim hramovima. Okolo je bio prelep pejzaž – planinski venci i jezera.

Prvo što je trebalo da urade, čim su došli u Kendi, bilo je da dovrše sve svoje zaostale obaveze. Krouli je bio obuzet dovršavanjem svojih literarnih dela. Sastavio je Zašto je Isus jadikovao (Why Jesus Wept) i završio Tannhauser, poslavši ga svom izdavaču, Kegan Paul. Napisao je i pesmu Šivin ples (Dance of Shiva), koju je sa drugim pesmama objavio 1905. godine kao zbirku Proročišta (Oracles). U Proročištima ima mnogo pesama koje je Krouli pisao u različitim periodima života (u Meksiku, Cejlonu, Burmi, i kasnije). Jedna od snažnih mističnih pesama je pesma Priziv (The Invocation). Ova pesma je uvrštena u Oksfordsku knjigu engleske mistične poezije (The Oxford Book of English Mystical Verse):

Priziv

O sopstvo Božansko! O moj Živući Gospode!

Plamenu samosjajni, stvoren s one strane!

Božanstvo neokaljano! Hitri jeziku ognja,

Što si raspaljen od te neizmerne svetlosti

Bezgranični, postojani. Izađi,

Moj Bože, moj ljubavniče, duše mog srca,

Srce moje duše, bela devico Praskozorja,

Kraljice moja sveg savršenstva, izađi ti

Iz tvog staništa s one strane gde je Tišina

Pred mene, zatočenika, mene, smrtnika,

Čuvanog u ovom telu; istupi, kažem, pred mene,

Iniciraj moju razbuđenu dušu; primakni se

I neka slava tvoje Božanstvenosti zablista

Kroz sve sjajne etere vazduha

Sve do zemlje, do tvoje klupice; k meni

Koji pomoću ovih svetih priziva privlačim

Sveti uticaj u sebe

Da ojačam i pročistim svoju volju

I svetu težnju za tvojim Življenjem.

Oslobodi me i posveti dok moje srce

U svojoj vatri ne progori i same granice vela.

I ne raskine ga na sam čas žrtvovanja

Da čak i tajni stub što stoji usred

Učini se vidljivim...

Benet se pokazao kao oštar kritičar njegovih pisanija. Za njega Tannhauser nije bio tako dobar rad kao što je to bio Duša Ozirisa (The Soul of Osiris). Krouli se branio, tvrdeći da je to vrh njegovog dotadašnjeg stvaralaštva: „To je istorija duše: moje duše; svačije duše; ničije duše!“

Benet je bio neumoljiv. Krouli je prešao toliki put, ne samo da se vidi sa njim. On je žudeo za novim znanjem. Želeo je da nauči istočnjačku mistiku: jogu, budizam, hinduizam. E pa, to što hoće, to će i dobiti! Već 28. avgusta započelo je Kroulijevo učenje joge i budizma pod nadzorom njegovog gurua.

Za početak, Krouli je morao uzeti ceremonijalni zavet tišine u trajanju od tri dana, što mu je omogućilo introspekciju. Učitelj ga je zatim upućivao u tajne veštine joge. Učio ga je asanama (položaji tela), pranajami (tehnike disanja), mantra jogi (ponavljanju reči moći), darani (tehnike koncentracije) i meditaciji. Posle višemesečnog zajedničkog napornog treninga provedenog u disciplini i askezi, došli su rezultati. Trećeg oktobra 2001. godine postigao je iskustvo dijane (drugi najviši stadijum duhovnog postignuća u jogi):

„...Postao sam svestan bezgraničnog prostora tame i grimiznog zračenja koje ga je narušavalo. Postajući sve dublja i blistavija, zaparana zamućenim prugama indigo-plavog oblaka, uzdizala se Zora svih Zora. U svojoj veličanstvenosti, koja nije poticala ni od zemlje ni od zraka njenog jadnog sunca, krvavo crvena, potmula, postojana poput dijamanta, ona se uzdizala i uzdizala! Našavši se izvan sebe, nisam se pitao: „Ko je svedok?“, do krajnosti utopljen u kontemplaciju tako čudesne i ujedno tako zadivljujuće činjenice...I ovo je, dakle, Dijana!“[1]

Posle mističnog iskustva dijane, Krouli se vratio u svet, željan novih iskustava. Ekenštajn ga je izveštavao o organizovanju ekspedicije na Himalaje. Krouli je u dva navrata uplatio sumu od 500 funti sterlinga Ekenštajnu, kao novčanu pomoć ekspediciji (po današnjim merilima to je oko 42.000 američkih dolara). Na kraju je dao svoju pismenu saglasnost za učešće u ekspediciji. Ekenštajn je planirao da osvoji vrh poznat po imenu K2, odnosno Mont Godvin Ostin. To je bio tada neosvojen vrh. Po visini (8.611 m.) odmah iza Mont Everesta, bio je znatno teži i ćudljiviji za osvajanje od ovoga. Krouli se radovao što će biti u prilici da odmeri svoje snage i izdržljivost sa najvišim planinskim masivom na svetu.

Sa Benetom je krenuo u hodočašće po svetim budističkim gradovima. Obišli su sveto mesto Perahera u Kendiju, budistički hram u Dambali, stenu Sigiri. Zatim su naišli na neko jezerce, gde je Krouli hteo da okuša sreću u lovu. Nanišanio je jednog bivola ali puška nije opalila, pa je razjareni bik navalio pravo na njega. Nekim čudom, bik je samo protrčao pored Kroulija, otišavši u nepoznatom pravcu.

Sredinom novembra su se razdvojili. Benet je odlučio da nastavi svoj asketski život budiste, ali ne u Cejlonu, gde je, po njegovom uverenju, čistota sange bila izgubljena, već negde drugde. Cejlonski budisti su bili dosta iskvareni, i to se videlo na svakom koraku. Čak su Benetu budistički monasi ponudili da bude glavni blagajnik u jednom manastiru u Kolombu, prosto zato što nisu verovali jedno drugom kad je u pitanju novac. Benet je to s gnušanjem odbio. Izabrao je da ode u Burmu. Preselio se u Akjab, luku na zapadnoj obali Burme, gde se u jednom budističkom manastiru zaredio i obukao žutu odoru, postavši biku Ananda Meitreja (kasnije je ime promenio u pali oblik Ananda Meteja). Benet je bio nepokolebljiv u nameri da se posveti budizmu svim srcem i proširi budizam u Englesku.

Krouli, koji je pokazao više interesovanja za proučavanje hinduizma, otišao je u Maduru, drevni grad u južnoj Indiji, poznat po svojim veličanstvenim kamenim hramovima. Odlučan da vidi svetilišta koja su za belce zabranjena, ponesen entuzijazmom, Krouli se, po ugledu na svog uzora, ser Ričarda Bartona, prerušio u indijskog hodočasnika, odeven u platnenu haljinu koja se vezuje oko bokova i sa zdelom za obredno prosjačenje. Nije uspeo nikoga da prevari, ali vlasti su mu, podstaknute iskrenom namerom Engleza da vidi drevne hramove, ipak dozvolile da obiđe neka svetilišta. Srećan što mu je dozvoljen pristup u svete prostore u koje nijedan belac pre njega nije ušao, Krouli je u jednom od svetilišta žrtvovao jarca boginji Bavani.

Posle Madure obišao je još neka sveta indijska mesta. Posetio je i hram Šivalingam, posvećen bogu Šivi, u Madrasu. U januaru je dvaput oboleo od malarije. Živeo je „samo“ na kininu i šampanjcu s ledom. Imao je potpuno pasivan odnos prema svom zdravstvenom stanju, što ga je značajno približilo budističkom pogledu na svet.

U Akjab je došao 14. februara uveče. Imao je sreću, pa je prvi čovek koga je susreo pristao da ga odveze kočijama do manastira. Kada je pronašao kolibu u kojoj je prebivao Benet, zatekao ga je u prostoriji u nekom potpuno neobjašnjivom položaju. Ananda Meteja je ležao na podu, ukrućena tela, na glavi, postavljen pobočno, dok su mu noge visile u vazduhu, prekrštene u sedeći položaj, očigledno u dubokoj meditaciji. Krouli je shvatio da je Benet posebnim vežbama disanja svoje telo doveo u stanje ukrućenosti, posle čega je verovatno postigao levitaciju, da bi onda pao na bok. To je bio prvi slučaj levitacije koji je Krouli video. Pod uticajem prizora, napisao je te večeri poemu Sabbe Pi Dukkham. Daću samo odlomak:

I u svim prolaznim radostima prirode,

Radostima rođenja i radostima života, u zadovoljstvima

Divnim, čednim, otmenim,

Nek’ mudri razaznaju činjenicu bića –

Promenu i smrt, tragediju, dobro pritajenu

Skrivenu u smehu ljudi,

Te da biće smeha izraste upadljivo i odvratno.

Tad’ plemenita Istina o Patnji rasplamsa

Svako srce, i, tragajući za svojim uzrocima,

Umiri jedini zadatak mudrih, njihovu mudrost

Pronađe želju i, tragajući za svojim lekom,

Pronađe ukidanje želje i, tragajući

S kolikom žestinom delo može biti ostvareno,

Pronađe za tren u Istini ispravan temelj,

Izgradi na tome zidove Ispravnog Života...

Akjab je delovao vrlo inspirativno na Kroulija, te se poduhvatio pisanja. Napisao je poemu Ahab, počeo rad na Argonautima (The Argonauts) i knjizi III zbirke pesama Orpheus.[2]

U Akjabu je Krouli ostao do 23. februara a zatim se oprostio od svog prijatelja i gurua, Ananda Meteje. Ponovo je otišao u Indiju, gde je u Kalkuti pokupio poštu, pronašavši tamo pismo od Ekenštajna, koji ga je izvestio da će se himalajska ekspedicija okupiti u martu u mestu Ravalpindiju, u Pakistanu. To vreme dok je čekao dan početka ekspedicije, ispunio je pisanjem, razmišljanjem i praksama joge. Između ostalih dela, dovršio je Knjigu III Orpheus-a, Dan svetog Patrika (St. Ptrick’s Day) i esej Crowleymas Day, objavljen 1903. godine pod imenom Berashit.

Dok je naglas čitao deo poeme Orpheus, u kome opisuje priziv boginje Hekate, Krouli je odjednom ušao u egzaltirano stanje svesti i dobio je viziju te grčke boginje u formi indijske boginje Bhavani, one kojoj je ranije žrtvovao jarca u Maduri.

Ovaj period hodočašća i pohodenja svetih mesta u Jugoistočnoj Aziji uticao je na Kroulijevo stvaralaštvo. U njegovoj poeziji, dramskim delima  i esejima uočljivi su tragovi hinduizma, budizma i vedante. Sve više je postajao prepoznatljiv kao pisac mističnih i refleksivnih dela.

Tehnike joge, koje je savladao, umnogome su izmenile njegov način razmišljanja. Njegovom prijemčivom i racionalnom umu nije trebalo mnogo da shvati suštinu nauke joge. Evo njegovih zaključaka[3]:

„Alan me je naučio principima joge; u osnovi, postoji samo jedan. Problem je kako zaustaviti mišljenje; jer prema teoriji, um je mehanizam za bavljenje utiscima na simboličan način; njegova struktura je takva da se on iskušava da prihvati ove simbole kao realne. Stoga je svesno mišljenje u svojoj osnovi lažno i sprečava nas od opažanja realnosti. Brojne prakse joge su samo trikovi, osmišljeni da nam pomognu da ovladamo umećem kako da usporimo tok misli, i na kraju, da isti potpuno zaustavimo. Ovu činjenicu jogini nisu shvatili. Religijske doktrine i sentimentalna ili etička razmatranja su skrivala tu činjenicu. Verujem da sam ja pozvan da budem prvi čovek koji je razumeo istinski smisao i sve aspekte tog pitanja.“

---

[1] The Equinox, 1910, 1(4), str. 166.

[2] Vidi: Aleister Crowley: Collected Works; sajt: http://www.io.com/~secret/oto.org/collected-works/

[3] Confessions, str. 240.

                                                                                                     Alteon