Adam Alteon Šivasatja
O INHIBICIJAMA U SEKSU,
DUHOVNOM PRISTUPU SEKSU I TEHNIKAMA ZA OSLOBOĐENJE SEKSUALNOSTI PREMA EUGNOZIJSKOJ TANTRI
Dragi prijatelji,
Sada ću vam nešto reći o
oslobođenjju seksualnosti i duhovnom pristupu seksu prema učenju eugnozijske tantre.
Srećem vrlo često među
"duhovnim" ljudima, tragaocima ili duhovnjacima, mnogo onih, i među
muškarcima i među ženama, koji imaju određene inhibicije u vezi sa seksom i
seksualnošću.
To su najčešće neke barijere koje
čine da imamo određene navike, pa nam odgovara, na primer, samo neka određena
poza, a druge ne, onda sviđa nam se da radimo oralni partneru/ki, a da on/ona
to radi nama, ne. Potom, vodimo ljubav samo u određeno vreme noću, neko to voli
samo u mraku a ne voli svetlo, neko se boji da dodirne neki deo tela, nekome se
javlja gađenje ili odvratnost u vezi sa nekim segmentom seksa, itd.
Zašto je to tako?
Razloga ima raznih. Seks je i
dan-danas tabu tema za mnoge. Roditelji nam ne pričaju o tome. U crkvi i uopšte
u hramovima o seksu se uči kao o nečem nečistom ili prljavom. Neko je doživeo
neku traumu u detinjstvu pa je to povezao sa seksualnošću. Prerano upuštanje u
seksualne odnose takođe nije dobro jer su jako mlade osobe psihički nezrele i
nisu u stanju da razumeju šta se zapravo dešava i ne znaju na pravi način da
priđu seksu. Obrazovanje na temu seksa ili uopšte ne postoji ili je jako
oskudno. Mladi ljudi su prinuđeni da tragaju sami. Onda nabasaju na
pornografiju, kojom danas internet obiluje. Pornografija je jedan iskrivljen,
ograničen, izopačen, brutalan i veoma štetan način gledanja na seks i
upražnjavanja seksa.
Današnji život je postao toliko
užurban da ljudi nemaju vremena ni za šta, a naročito ne za seks. Nema ljubavi.
Nema vremena. Svi su pod stresom. Svako traži neku korist ili interes.
Ljudi postaju zatvoreni,
začaureni u sebe i svoje probleme, koje nikako ne mogu da reše jer se opiru
promeni i ne žele da prihvate sebe takkvim kakvi jesu. Suštinski i uistinu.
Duhovnost, koja se danas svodi na
religioznost, ili ne priznaje seksualnost ili ga potiskuje i nipodaštava. Ne
možete od sveštenika da dobijete savet kako da vodite ljubav. POgledao bi Vas
sa zgražavanjem i isterao iz crkve.
Iz detinjstva sve potiče. rana
seksualna iskustva su presudna po celokupan seksualni i životni rast i razvoj.
Seksualno vaspitanje je otuda neophodno.
Otuda, neophodno je vratiti se
izvornom duhovnom pristupu seksu i seksualnosti, a to podrazumeva oslobođenje
seksa i seksualnosti.
Za mnoge je danas nepojmljivo da
se seks može povezati sa duhovnošću. Ali, to je zapravo jedan prirodan odnos.
Duhovnost nije samo religija. Štaviše, današnje religije su izopačeni izdanci
izvornih učenja - hrišćanstvo, kao i islam, judaizam i budizam, svi oni jednako
greše i udaljavaju se od izvornih učenja. Današnje religijske zajednice su
fragmentisane na desetine „posebnh“ grana, međusobno u zavadi, i profitiraju na
svojim sledbenicima, na ovaj ili onaj način.
Duhovnost se svodi na duhovno
iskustvo, a to je iskustvo koje čovek može imati kada doživi direktno svoje
istinsko Ja. Ovde ima raznih termina, ali ja neću koristiti te mnoge termine,
već ću se ograničiti samo na ovaj: istinsko Ja.
Istinsko Ja ili Sopstvo je
istinsko središte naše ličnosti, našeg bića. Prema strukturi ličnosti koju je
dao K.G. Jung, istinsko Ja zahvata centralni deo ličnosti. Ego ili Ja-identitet
zahvata samo površni deo ličnosti. Istinsko Ja je prema Jungu istinski
integrator ličnosti. I to je mesto u kojem imamo ideju Boga. LIčnost se prema
Jungu sastoji iz 3 dela:
·
Svesno
·
Individualno nesvesno
·
Kolektivno nesvesno
Svesni deo ličnosti je onaj u kojem se nalazimo kada smo u
budnom stanju i kada obavljamo svakodnevne aktivnosti. Središte ovog dela
ličnosti je Ego. Ego (Ja) ima dva
nivoa ili vida: a) funkcionalni Ego i b) statusni Ego.
Funkcionalni Ego je onaj koji nam omaže da normalno funkcionišemo kao osoba, I
koji čini da se razlikujemo od drugih osoba (drugih Ja). Statusni Ego je onaj
Ego koji daje sebi do značaja I koji nam nameće osećaj važnosti (“Ja sam taj I
taj”, “Ja sam Neko”, itd.).
Persona je deo svesne ličnosti koji predstavlja način kako
se pokazujemo svetu oko nas, drugim ljudima. To su razna lica koja pokazujemo
drugima, razne uloge i funkcije koje obavljamo – profesor, radnik, policajac,
domaćica, podređeni/nadređeni, suprug/supruga, otac/majka, dete, vaspitačica,
vođa, itd.
Sopstvo ili istinsko
Ja je središnji deo ličnosti. To je zapravo centar kojem težimo u
samospoznaji, to je ono što treba da spoznamo kroz razne metode i tehnike
duhovnog razvoja (samospoznaje). To je iskra ili seme Boga u čoveku. Maksima
“Spoznaj samog sebe” znači “Spoznaj svoje Sopstvo /Istinsko Ja”. Kada doživimo
prosvetljenje, onda mi spoznajemo Sopstvo I događa se velika promena u ljudskom
životu. Čovek postaje samoosvešćen. On spoznaje Boga u sebi, u vlastitom
Sopstvu, koje je odraz Boga u čoveku. Centralno mesto sada preuzima Sopstvo,
umesto Ega, koje biva sklonjeno na mesto koje mu i pripada, na površini svesti,
zahvatajući delimično i podsvest.
Senka je sve ono što potiskujemo na svesnom nivou i sa čime
ne želimo ili ne možemo da se suočimo. Senka je skladište naših potisnutih
sadržaja (strahova, loših situacija koje su nas zaticale u životu, nepoželjnih
karakteristika, neprijatelja kojih ne želimo da se sećamo, itd.)
Animus je sve ono što je muško u ženskoj osobi. To je
predstava o Muškarcu u nesvesnom žene. Anima
je isto to za muškarca. Mi biramo najčešće muškarca ili ženu prema toj
predstavi Animusa ili Anime u nama.
Na najdubljem nivou nesvesnog su arhetipovi. To su kolektivni
ljudski simboli i predstave koji su zajednički za sve ljude, za čitav ljudski
rod (simboli: krug, strela, krst, pentagram, trougao, piramida; arhetipovi
roditelja (Oca I Majke), arhetipovi Kralja, Kraljice, Sveštenika, Boga, Heroja,
Ratnika, Domaćice, Ljubavi, itd.
Duhovnost postaje moguća zato što
svaki čovek u sebi ima istu ovu strukturu ličnosti. Naravno, razlike postoje i
one potiču od različite raspoređenosti i relativnog udela i osvešćenosti svakog
od ovih pojedinih delova ukupne ličnosti. No, suštinski svi imamo istu
strukturu ličnosti. Svako od nas ima svoje istinsko Ja. Iz ovoga proizlazi da
svako ima mogućnost da doživi i osvesti svoje istinsko Ja. U svakom čoveku je
Svetlo Boga. Svako ima mogućnost tog direktnog iskjustva, prosvetljenja. To je
proces samospoznaje, koji može trajati čitav život, odnosno više inkarnacija,
sve dok se ne dođe do krajnjeg postignuća – prosvetljenja, što se može opisati
kao poistovećenje Sopstva kao vlastitog centra ličnosti, koje vodi čoveka kroz
život.
Seksualnost nije odvojena od
duhovnosti. Podela na duh, dušu i telo je veštačka i potiče od hrišćanstva. Prema
hrišćanstvu, seks je greh, ako nije usmeren na rođenje deteta. Izvorno, prvi
ljudi nisu pravili razliku između seksualnosti i bilo čega drugog. Prvobitni
ljudi su doživljavali jedinstvo sa svetom oko sebe. Otuda je sve za njih bilo
sveto. Oni su posvećivali biljke pre nego što bi ih posekli, blagosiljali hranu
pre jedenja, prinosili žrtve bogovima koje su poštovali i bojali ih se,
izvodili ceremonije i obrede venčanja, polne zrelosti, smrti, bolesti.
Seksualnost je za njih bila povezana sa snagom privlačnosti između muškarca i
žene. A ta snaga privlačnosti nije ništa drugo nego životna sila, vis vitalis.
Seks je bio čvrsto povezan sa rađanjem deteta. A rođenje je bilo najveća
svečanost u plemenskim zajednicama prvobitnih ljudi. Seks je skrivao veliku
misteriju života. Otuda je seks bio svet. Vođenje ljubavi je bilo ritualan čin.
Otuda su ljudi poštovali i blagosiljali i polne organe, koje su smatrali
vratima života. Na raznim kamenim figurinama nađenim svuda u svetu, pa i kod
nas (vinčanska kultura), iz doba neolita, predstavljene su žene i muškarci sa
jako izraženim polnim organima, falusom i vulvom.
U indijskim najranijim duhovnim
učenjima tantre seksualnost je sastavni deo duhovnosti. Tantra je dugo trajala
i granala se, i do danas je prrtrpela mnogo izmena i modifikacija, pa i
izopačenja. Ali, tako je sa svim učenjima. Svako učenje se vremenom izopači i
degradira. Ovde je važno držati se izvornog poimanja seksualnosti kao svetog,
duhovnog procesa i seksa koji je integrisan u celokupan duhovni proces
samospoznaje.
Da bismo prevladali svoje
inhibicije u odnosu na seks i seksualnost, treba da se odnosimo prema seksu i
seksualnosti na takav, izvorno duhovni način. Sada ćemo to pokazati na
određenim vežbama.
Prvo što je potrebno jeste
upoznati sopstveno telo. To je jedino moguće ako se potpuno skinete, svaki
delić odeće sa sebe. Kada god ste u prilici, razodenite se i budite nagi.
Šetajte po kući potpuno nagi, i posmatrajte svoje telo, iz svih uglova, pri
punom osvetljenju. Naviknite se na svoju golotinju kao na nešto prirodno.
Gledajte se u ogledalu. Proučite svoju građu, uočite slabosti, držanje, stav.
Posebnu pažnju posvetite polnim organima. Možete raditi vežbe. Lezite na krevet,
tako nagi, i dodirujte se svuda po telu, Nemojte zanemarivati nijedan deo svog
tela. Pratite šta osećate kada dodirujete neki deo tela. Da li imate osećaj
gađenja ili neprijatnosti? Ako imate, pribeležite to u neku svoju svesku ili
dnevnik. Pristupajte kao naučnik i istraživač. Svaki put kada osetite
neprijatnost, zastanite malo i osvestite sebe, mesto koje dirate i osećaj koji
imate. Upitajte se: zašto mi je ovo neprijatno? Svaki odgovor koji dobijete,
spontano, upišite u svesku. Sledeći put ponavljajte isti postupak i tako
stalno, ponavljajte tehniku, sve dok ne dođete do toga da Vam više nije
neugodno. Sve je to Vaše telo. Svojim sosptvenim prstima diodirujete svoje
sopstveno telo. Svaki deo Vašeg tela je važan i svet. Dodirujte se, mazite,
činite to pažljivo, lagano i nežno, koncentrišite se na svaki osećaj i svaku
informaciju koju dobijete.
U drugoj vežbi, svaki put kada
dobijete signal od Vašeg tela da Vam je neprijatno, zastanite, počnite da
dišete produženo i temeljno, tehnikom uđaji pranajame u hatha jogi, ili samo
duboko, kako sami znate. Zatim, pogledajte taj deo tela i pošaljite mu
pozitivnu, prijatnu energiju, pošaljite mu ljubav. Zavolite ga! Taj deo tela je
sigurno ranije bio zanemarivan, zapušten, i zato nije bio voljen od Vas. Zato
se i povukao u sebe, sakrio od Vas. U osnovi tog zanemarivanja je mehanizam
potiskivanja, koji je u Vaše nsevesno ugrađivano od malih nogu. Vas su
programirali da je sramota dirati te delove tela. Tako je naneta ogromna šteta
Vašem telu. Ti delovi tela, a to su najlešće polni organi – penis i testisi kod
muškarca, vagina i dijke kod žena, anus, predeo prepona, i još neki, zanemareni
su, i to tako što ste ih Vi potisnuli, niste ih više razmatrali ravnopravno, i
zapravo ih niste voleli onako kako volite druge delove svog tela. Čim ste to
potisnuli, javio se strah. To je strah da ogolite te delove tela, strah da ih
dodirnete. Strah znači odsustvo ljubavi. Tako se to izražava. Tamo gde nema
ljubavi javlja se strah. Zato je ljubav najjače oružje protiv straha. Zato je mehanizam
isceljenja u osnovi jednostavan: zavolite i te delove tela, jednako kao i sve
druge. Zavolite čitavo svoje telo. Zagrlite se. poljubite se, slobodno,
nesputano, volite svoje telo, kao da ga voli Vaš ljubavnik/ca. Zadržite šake na
svojim osetljivim delovima tela i milujte ih, mazite, s ljubavlju, nežno i
pažljivo. To je sasvim prirodno. Nema tu ničeg stranog. Pogledajte mačku ili
psa kako ližu svoje telo, čiste se, svaki deo tela, ne zapostavjajući ni svoje
polne organe.
Jednom kada zavolite svaki deo
svog tela, kada istinski to učinite, doživećete otkrovenje, malo prosvetljenje.
Možete doživeti istinsku emocionalnu katarzu, zaplakati. Pustite slobodno plač,
smeh, šta god se pojavi u Vama, slobodno pustite da proteče, prostruji. U
osnovi duhovnosti je tok.
Posle ovih vežbi, ostanite još
malo tako nagi, u krevetu, prepušteni, slobodni, zauzmite položaj koji Vama
najviše odgovara. Dišite slobodno, neusiljeno, pratite svoj prirodni ritam. Tek
posle nekog vremena otidite u kupatilo da se istuširate. Nemojte to odmah da
radite da biste očuvali svoiju obnovljenu energiju koja Vam slobodno struji niz
telo.
Namaste!